Путеви културе
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Целокупна територија Балкана, изворишта европске културе, подручје је прекинутих сећања. Вековима су се цивилизације рађале и нестајале, али је њихов траг сачуван. Нови владари су део наслеђа чували и развијали (тврђаве), део су уништавали (пагански храмови, цркве и манастири), а велики део је остао да лежи заборављен и одбачен (царске палате).

Свој допринос развоју културе давали су сви народи који су се досељавали или освајали подручје где се налази савремена Србија. Тако се данас на српским путевима културе срећу сећања Европе из различитих временских периода, укрштају се на речним ушћима и долинама, а разилазе по ободима планинских венаца, где су цивилизације трагале за скровитим местима у којима ће омогућити слободу окупљања и развијања мисли и дела.

Пут римских императора, Трансроманика и Тврђаве Дунава, три су пута кроз више од три цивилизације. Промена седишта Римске империје и померање његовог жаришта ка истоку, мало је позната фаза европске историје, иако је то измештање убрзало прихватање хришћанства као државне религије. Стога је то пут кроз период краја Римског царства који истовремено означава и почетак новог доба. Њега можда најбоље илуструје управо романичка архитектура раног средњег века. Она повезује јужнословенске крајеве, и отвара пут ка западном свету и поимању вредности, да би трећа стаза, Тврђаве Дунава, указала на културни значај Дунава као реке која готово целу Европу “увлачи” у свој слив — али и на сукобе и границе које су Дунаву током историје наметане.

Европски програм путева културе обухватио је, и укључио у токове савремених туристичких кретања, и три стазе културе Србије, показујући на тај начин да је културно наслеђе Србије нераскидиви део европске културне баштине.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail