Пут културе римских императора
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Римско царство је далеко од Рима, на нeпредвидљивом Дунаву, установило своју источну границу – limes. Низ војних утврђења постављен је дуж пута којим су римске легије марширале у походе на варварска племена преко реке.

За војском су пошли трговци и занатлије и ускоро су никли градови дуж свих важних путева. Горња Мезија и Доња Панонија, што отприлике обухвата данашњу територију Србије, су почев од 3. века, за скоро две стотине година, од маргиналних пограничних провинција постале средишта збивања Римског царства.

Каснија римска провинција Илирик изнедрила је 17 императора, који ће владати Царством у време најдубљих криза. Рођени или у богатим градовима на лимесу или у врлетима залеђа, неки од њих ће променити лице света какав је до тада постојао.

Пут културе римских императора открива древне римске градове, путеве, рушевине и артефакте, међу којима је и Гамзиград који је UNESCO ставио на Листу светске културне баштине. То је пут који води кроз време када је Дунав био источна граница Римског царства.

Sirmium: Срце римске Паноније

Подигнут у 1. веку нове ере, у срцу Паноније, на обали реке Саве, Сирмијум, данашња Сремска Митровица, свој врхунац доживео је 294. када је постао једна од четири престонице Римског царства. Са својим путевима, аквадуктима, театрима и тврђавама, био је од непроцењиве вредности за транзит и трговину. Десет римских царева рођено је у његовој околини. Крајем 4. века царство је ослабило, Сирмијум су освојили Готи, а касније су њиме повремено владали Хуни и Гепиди.

Опширније…

Singidunum: Београд давних времена

Пре доласка Римљана, у 1. веку пре нове ере, Београд, данашња престоница Србије, била је насељена келтским племенима. Због свог стратешког положаја на ушћу Саве у Дунав, град је постао једно од главних насеља покрајине Мезије. У њему се родио цар Јовијан. Доласком Флавијеве IV легије, која је подигла утврђење у Горњем граду данашње Београдске тврђаве, Сингидунум је 86. достигао свој врхунац. За римско доба на Београдској тврђави највише се везује Римски бунар, мада је овај бунар највероватније настао у средњем веку, а да је обновљен у време аустријске владавине у првој половини 18. века.

Опширније…

Viminacium: Метропола на Дунаву

Виминацијум, данашњи Костолац, близу Пожаревца, био је велики римски град и војни логор између 4. и 1. века пре нове ере. За време владавине Гордијана III (239. п.н.е.), добио је статус колоније, највиши статус који је Царство додељивало. То му је омогућило да кује свој новац и да својим грађанима даје римско држављанство. Последњих година у више од 14.000 гробница откривене су импресивне фреске и неизмерно богатство грађана Виминацијума.

Опширније…

Diana и Pontes, Трајанова табла, Трајанов пут: древни живот на Дунаву

Током 10 000 година, на Дунаву су се смењивале културе и цивилизације. За време Римљана, на обалама Дунава, нарочито у Ђердапској клисури, грађене су тврђаве које су имале стратешки значај за одбрану од варвара. Највеће су биле Дијана и Понтес. Древни пут око ових места био је можда и најбољи показатељ римског градитељског умећа у целој регији. Трајанова табла означава део пута дуж Дунава према Ђердапу. Верује се да је ова последња, најсложенија етапа пута завршена у 100. години нове ере, и била је важна у Трајановим припремама за рат против Дачана.

Опширније: Diana, Pontes, Трајанова табла

Felix Romuliana: Палата по царској мери

Феликс Ромулијана, величанствена палата римског цара Галерија Валерија Максимилијана, налази се у Гамзиграду, на истоку Србије, у близини Зајечара. Император Галерије, у част места свог рођења, градио је ову палату у 3. и 4. веку и назвао је по својој мајци Ромули. Са својим прелепим фрескама и мозаицима, Феликс Ромулијана је један од најбоље очуваних примера римске архитектуре и UNESCO је уврстио у Листу светске културне баштине.

Опширније…

Naissus: Родно место Константина Великог

У Наисусу, данашњем Нишу, родио се римски цар Константин Велики, утемељивач Хришћанства (Милански едикт, 313. године) и оснивач Константинопоља. Пошто је између 317. и 334. често боравио на Балкану, Константин је подигао задивљујућу палату у Медијани, богатом предграђу древног Наисуса. Његово боравиште имало је топло купатило, амбар (житницу) и водовод. Било је богато украшено мермером, фрескама и добро очуваним мозаичким подовима.

Опширније…

Iustiniana Prima: Нова престоница Илирика

Данашњи Царичин Град, у близини Лесковца, који носи име по цару Јустинијану, некада се звао Јустинијана Прима и био је један од највећих и најважнијих византијских градова на Балкану. Основан је 535. и постао престоница покрајине Илирик. Овај град најлепше приказује елементе класичног и хришћанског просторног планирања и архитектуре: улице са колонадама, базилике, заштитне зидове и аквадукт.

Опширније…

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail