Трансроманика

“Трансроманика” је пут културе који спаја европско наслеђе романичког периода. То је европска културно-туристичка рута која повезује споменике у Немачкој, Аустрији, Италији, Француској, Шпанији, Словенији, а од новембра 2007. и споменике у Србији.

Савет Европе је уврстио “Трансроманику” у програм “Главни европски путеви културе”, јер повезује и промовише заједничко наслеђе Европе.

Српска уметност средњег века је јединствена по томе што на специфичан начин сједињује утицаје и елементе уметности Западне Европе и уметности Истока – Византије. Таква оригинална синтеза настала је као резултат особеног положаја српских земаља, смештених на самом раскршћу путева, утицаја и интереса између Истока и Запада. Уплив и асимилација романичких елемената у српску средњовековну уметност се може пратити управо на најрепрезентативнијим споменицима тзв. Рашке школе. Први упливи романике са Запада у Србију стижу из јужне Италије, преко Приморја, и огледају се пре свега у архитектури и скулптури.

На путу културе “Трансроманика”, могу се видети најбоље очуване цркве и манастири Рашке школе, скривени драгуљи романичког утицаја у Србији. Манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви Ступови и Сопоћани чине део ове културно-туристичке руте. Владарска породица Немањића имала је пресудну улогу у политичком животу Срба у средњем веку и огроман утицај на формирање ове уметности, која свој процват доживљава крајем 12. века, а нарочито почетком 13. века у Рашкој. Први монументални споменици настали су за време владавине Стефана Немање (1168-1196), оснивача династије Немањића.

Манастир Жича

Цркву је, недалеко од Краљева, између 1206. и 1220. саградио Стефан Првовенчани. Већ 1219. била је прво седиште српског архиепископа. Робусна романичка купола наткриљује монументалну припрату овог манастира. Романички утицај види се и у декорацији порте, у карактеристичним фризовима и у остацима скулптура, које су по свој прилици израдили вајари из Котора. Ту је крунисано седам српских краљева и зато је називају и крунидбеном црквом.

Опширније…

Манастир Студеница

Овај манастир у близини Краљева, грађен 1183-1196, један је од најбољих спојева романичког и византијског стила. Декоративни романички елементи Богородичине цркве приказују оно најлепше у српској средњовековној уметности. Романички екстеријер је савршено уклопљен са византијском унутрашњошћу. Он је видљив на фасади, на карактеристичним фризовима у форми аркада, монументалним порталима и прозорима богато украшеним скулптурама. Ту су и фантастични мотиви биљака и митских бића, укључујући крилатог змаја и гуштера. Манастир Студеница се налази на UNESCO Листи светске културне баштине.

Опширније…

Манастир Градац

Саграђен је у 13. веку на висоравни на ободу Голије, у Рашкој области, и припада позном романичком периоду. Његово главно обележје је величанствена једнобродна и једнокуполна Богородичина црква. Манастир је задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I. Архитектура одсликава позни романички стил, што се највише види на стубовима, у мермером уоквиреним прозорима и на кровним аркадама. Заједно са Студеницом, Градац је једна од најбогатије украшених грађевина Србије 13. века.

Опширније…

Манастир Сопоћани

Овај манастир из прве половине 13. века посвећен је Светој Тројици и био је маузолеј породице краља Уроша I, недалеко од старе српске престонице у Расу. Спољашњост цркве подсећа на тробродне базилике западног хришћанског света. Њени портали, прозори и припрата са кулом звоником, која је дограђена касније, романички су по свом облику. Сопоћанске фреске, настале у другој половини 13. века, представљају врхунац једног класичног стила. Манастир се налази на UNESCO Листи светске културне баштине

Опширније…

Манастир Ђурђеви Ступови

Положај овог манастира, саграђеног између 1167. и 1170. у Рашкој области, на врху узвишења, није био уобичајен за српске средњовековне грађевине, које су подизане претежно у шумовитим долинама или на висоравнима. Просторно решење цркве, портали, две куле, као и стилска обрада изведени су у романичком духу. Мајстори су највероватније дошли са Приморја.

Опширније…

ИНФО

Transromanica Association
www.transromanica.com
facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare