Београдска тврђава
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од 2. до 18. века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чини сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

Због изузетног стратешког значаја, на овом месту је у 2. веку подигнуто утврђење – римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века. ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала.

Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град.

Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-39. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

ГОРЊИ ГРАД

На прилазу Горњем граду некада се ширило пространо тврђавско поље – Калемегдан. После повлачења Турака у другој половини 19. века, поље је претворено у парк. Из правца центра Београда, преко Калемегдана, у Београдску тврђаву се улази кроз Стамбол капију (унутрашња и спољна) и Сахат капију. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране кроз Зиндан-капију и Деспотову капију Горњег града.

Остали значајни сачувани објекти у Горњем граду су:

  • Сахат кула – кула висока 27,5 м са сатом, настала од 1740. до 1789. са наглашеним елементима барока.
  • Дамад-Али пашино турбе – мањи маузолеј осмоугаоне основе изграђен 1783. године, један од ретких сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду.
  • Римски бунар – дубок око 60 метара, а до нивоа воде (35 м) спушта се двојно спирално степениште.
  • Остаци замка деспота Стефана Лазаревића – изграђен је у 15. веку

На Горњем граду се налазе и симбол Београда – споменик “Победник”, споменик деспоту Стефану Лазаревићу, Црква Ружица и Капела свете Петке.

ДОЊИ ГРАД

Цело приобално подручје Београдске тврђаве, уз Дунав и Саву, обухвата Доњи град, где се у средњем веку налазио главни део београдског насеља, који је бедемина опасао деспот Стефан Лазаревић. Доњем граду прилази се кроз Видин капију и Мрачну капију, а међу ретким сачуваним објектима издвајају се:

  • Остаци Митрополитског двора – откривен је део мермерног надвратника портала митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића.
  • Капија Карла VI – подигнута је 1736. у духу барока
  • Барутана – велики барутни магацин укопан од 1718. до 1720. у стени западног подграђа у време велике аустријске реконструкције.
  • Кула Небојша – средњовековна топовска кула подигнута око 1460. на самој обали реке да би штитила улаз у пристаниште. У време владавине Турака претворена је у тамницу и мучионицу, где је 1789. убијен грчки револуционар и песник Рига од Фере.

КАЛЕМЕГДАН

Данас најлепши и највећи београдски парк, Калемегдан је у време док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Због тога и његов назив потиче од турских речи “кале” – град, то јест тврђава и “мегдан” – поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи “брег за размишљање”.

На Калемегдану се налазе Спомен обележје предаје кључева Београдске тврђаве, Споменик захвалности Француској, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Музички павиљон, Велико степениште, Зоолошки врт, дечији забавни парк, више споменика и скулптура, спортских игралишта и угоститељских објеката.

Београдска тврђава је данас споменик културе од изузетног значаjа, на којој се редовно одржавају културни, уметнички и забавни догађаји.

ИНФО

ЈП “Београдска тврђава”
Краља Петра I 71/III, 11000 Београд
тел. ++381 (0)11 2620-685
www.beogradskatvrdjava.co.rs
facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail