Клима

Клима Србије је умерено континентална, са мање или више израженим локалним карактеристикама и постепеним прелазом између годишњих доба. На време и климу Србије значајно утичу блиски географски предели као што су Алпи, Средоземно море и Ђеновски залив, Панонска низија и долина Мораве, Карпати и Родопске планине, као и брдовито-планински део са котлинама и висоравнима. Преовлађујући положај котлина река од југа ка равничарским пределима на северу земље, омогућава дубоко продирање поларних ваздушних маса у јужне крајеве. Највећи део територије Србије припада клими умереног појаса, док се југозападни део налази на граници средоземне суптропске и континенталне климе.

Просечна годишња температура ваздуха за подручја са надморском висином до 300 m износи 10,90C, а за подручја од 300 m до 500 m око 100C, у планинским пределима преко 1000 m су око 60C, а на висинима преко 1500 m око 30C. Јесен је топлија од пролећа. Најхладнији месец је јануар са средњом месечном температуром у интервалу од -60C у планинским пределима, до око 00C у равничарским деловима земље. Најтоплији месец је јул са средњом месечном температуром у интервалу од 11 до 220C. Највиша температура од 44,90C измерена је 2007. у Смедеревској Паланци, а најнижа температура од -39,50C измерена је 1985. на Пештерској висоравни.

Годишња количина падавина у нижим пределима је у интервалу од 540 до 820 mm, подручја преко 1000 m надморске висине имају од 700 до 1000 mm падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је јуни, када у просеку падне 12 до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина имају месеци фебруар и  октобар. Нормална годишња количина падавина за целу земљу износи 896 mm.

Појава снежног покривача карактеристична је за период од новембра до марта, а понекад и у априлу и октобру, док га на планинама изнад 1000 m може бити и у осталим месецима. Највећи број дана са снежним покривачем је у јануару месецу, када се у просеку јавља 30 до 40% од укупног годишњег броја дана са снежним покривачем.

Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати годишње.

Ветрови који преовлађују у топлијем делу године долазе са северозапада и запада. У јесен и зиму најчешће дува источни и југоисточни ветар – кошава, који доноси ведро и суво време, у интервалима од 2 до 3 дана. У планинским областима на југозападу Србије преовлађују ветрови са југозапада.

Средњи атмосферски притисак у Београду је 1001 mb, а средња релативна влажност ваздуха је 69,5%.

ИНФО

Републички хидрометеоролошки завод Србије
Кнеза Вишеслава 66, 11000 Београд
тел. +381 (0)11 3050-852
www.hidmet.gov.rs