Историја

40.000. пре нове ере Палеолит – трагови првих насеобина на тлу Србије.

6500-5500. пне Мезолит – Култура Лепенског Вира, у Ђердапској клисури.

4500-3200. пне Млађи неолит – Винчанска култура, код Београда.

2000-1000. пне Бронзано доба – Ватинска култура, Дубовац.

1000. пне – 100. нове ере Гвоздено доба – прва историјски позната племена: Мези, Трибали, Дарданци.

269. Император Клаудије II побеђује Готе код Ниша.

III-IV век Неколико римских царева рођено на тлу данашње Србије (Аурелијан, Проб, Галерије, Константин Велики…).

IV век Сирмиум је једна од престоница Римског царства.

395. После поделе Римског царства, територија Србије припада источном делу.

527-565. Византијски цар Јустинијан зида и обнавља градове, подиже цркве, а у родном крају подиже Јустинијану Приму.

VI век Словенска племена из Подунавља насељавају Балкан.

Око 630. Словени освојили Сингидунум (Београд).

VII век Срби почињу да прихватају хришћанство.

Око 780. Кнез Вишеслав, први историјски познат српски владар.

830-851. Кнез Властимир, зачетник најстарије српске династије Властимировићи.

IX век Константин (у монаштву назван Ћирило) и Методије, хришћански мисионари, стварају прво словенско писмо глагољицу, а преводе се и богослужбене књиге на старословенски језик.

878. Прво помињање словенског имена Београда.

X век Настанак ћирилице.

1054. По расцепу Хришћанске цркве на источну и западну, Србија припала источној.

1096-1189. Кроз Србију пролазе крсташке војске.

1166-1196. Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, ратује против Византије, влада територијом од Јадранског приморја до Мораве и Шар-планине.

1175-1236. Свети Сава (принц Растко Немањић), први српски архиепископ.

1180. Настало Мирослављево јеванђељe, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик.

1196-1228. Стефан Првовенчани влада Србијом, заузима Ниш, Врање и Призрен.

1217. Србија постаје краљевина, Стефан Првовенчани добија краљевску круну од папе.

1219. Настаје Српска аутокефална Архиепископија, са седиштем у Жичи.

1243-1276. Краљ Стефан Урош I, ожењен Јеленом Анжујском, економско снажење Србије и долазак саских рудара.

1276-1282. Краљ Стефан Драгутин.

1282-1321. Краљ Стефан Урош II Милутин проширује државу ка југу.

1284. Београд први пут долази под српску власт.

1285. Монголи пустоше Србију.

1321-1330. Краљ Стефан Урош III Дечански.

1331-1355. Краљ Душан побеђује Бугаре код Велбужда, осваја северну Грчку и доноси Душанов законик.

1346. Душан у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и приморских крајева. Српска црква добила ранг Патријаршије.

1355-1371. Цар Урош Нејаки не успева да контролише разједињену српску властелу, наговештај распада српског царства.

1371. Битка на Марици, после које почиње турско освајање Србије.

1377. Босански бан Твртко, рођак Немањића, крунише се у Милешеви за краља Босне и Срба.

1389. Косовска битка у којој су погинула оба владара (кнез Лазар и султан Мурат I) и цвет српске властеле, а Србија постаје вазал Османлијског царства.

1389-1427. Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, од 1402. постаје деспот.

1402-1459. Српска деспотовина, у двоструким вазалним односима према Угарској и Турској. Развој рударства и трговине, процват градова.

1403. Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд постаје престоница средњовековне Србије.

1427-1456. Деспот Ђурађ Бранковић, сестрић деспота Стефана Лазаревића.

1427. Угри заузимају Београд.

1439-1455. Турци освајају већи део Србије и Ново Брдо.

1459. Турци тада освајају и Смедерево, чиме Србија губи независност.

1521. У руке Турака пада и Београд, који до тада држе Угари.

1557. Српски патријарх постаје Макарије, брат турског великог везира Мехмед-паше Соколовића.

1683-1699. Бечки рат између Аустрије и Турске.

1688. Аустријска војска осваја Београд.

1690. После пораза Аустријанаца код Качаника, патријарх Арсеније III предводи сеобу Срба ка северу, у Војводину. Београд поново пада под турску власт.

1717. Аустријски војсковођа Еуген Савојски побеђује Турке у великој бици код Београда и осваја Србију до Западне Мораве.

1739. Београдски мир, Дунав и Сава поново постају граница између Аустрије и Турске.

1751-1753. Срби се у великом броју исељавају у Русију, а масовна колонизација из различитих делова Хабзбуршке монархије ствара шаролику етничку структуру Војводине.

1788-1791. Аустро-турски рат. Кочина крајина.

15. фебруар 1804. После народног збора у Орашцу, почео Први српски устанак против турске власти, а за вожда изабран Ђорђе Петровић, звани Карађорђе.

1806. Карађорђе ослобађа Београд, који поново постаје главни град Србије.

1813. Слом Првог српског устанка.

1814. Хаџи-Проданова буна.

1815. Други српски устанак, вођа устанка Милош Обреновић.

1818. Објављено прво издање “Српског рјечника” Вука Караџића, чиме је почело успостављање данашњег српског ћириличног писма.

1830-1833. Србија султановим хатишерифом стиче аутономију, а кнез Милош Обреновић султановим бератом потврђен за наследног владара Србије.

1835. Донет Устав Књажества Сербије, познат као Сретењски устав, који је под притиском Аустрије, Русије и Турске суспендован као сувише либералан.

1839-1842. Прва Влада кнеза Михаила Обреновића.

1841. Београд постаје престоница Кнежевине Србије, а основано и Друштво србске словесности (будућа Српска академија наука и уметности).

1842-1858. Александар Карађорђевић, кнез Србије.

1848. Мађарска револуција и проглашење Српске Војводине.

1860-1868. Друга влада кнеза Михаила Обреновића.

1864. Матица српска, основана 1826. у Пешти, пресељена у Нови Сад.

1867. Турске трупе напуштају последњих шест утврђених градова у Србији.

1868-1889. Милан Обреновић, од 1882. краљ.

1876-1878. Српско-турски рат којим је ослобођена је југоисточна Србија, Ниш и Врање. Српско-бугарски рат на Сливници.

1878. На Берлинском конгресу призната државна независност Србији.

1882. Кнежевина Србија проглашена за Краљевину.

1888. Устав Краљевине Србије којим је уведен парламентаризам.

1889-1903. Краљ Александар Обреновић.

1893. Уведено електрично осветљење у Београду, a следеће године кренуо и електрични трамвај.

1903. Мајски преврат, после убиства краља Александра и краљице Драге, на престо поново долази династија Карађорђевић.

1903-1921. Краљ Петар I Карађорђевић владар Србије.

1912. Први балкански рат Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке против Турске, када су ослобођене су преостале српске територије под турском влашћу.

1913. Други балкански рат у коме је Србија поразила Бугарску.

1914. Нападом Аустроугарске на Србију почиње Први светски рат. Аустријанци бомбардују и заузимају Београд, али га Срби исте године ослобађају. Церска и Колубарска битка су прве савезничке победе у том рату.

1915. Повлачење Српске војске, Владе и народа преко Албаније ка Грчкој, током којег многи страдају од глади, хладноће и болести.

1918. Српска војска пробија Солунски фронт, Бугарска и Аустроугарска капитулирају, Немачка потписује примирје.

1918-1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1921-1934. Краљ Александар, убијен у Марсеју 1934. приликом посете Француској.

1924. Почела производња авиона у Србији.

1929. Радио Београд почео емитовање програма.

1929-1941. Краљевина Југославија.

6. април 1941. Немци без објаве рата бомбардују Београд и друге српске градове.

1941-1945. Oкупација Југославије у Другом светском рату од стране Немачке и суседних земаља.

20. октобар 1944. Београд ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије.

1945. Укинута монархија и проглашена Федеративна Народна Република Југославија, под вођством Комунистичке партије Југославије.

1945-1980. Јосип Броз Тито, као председник Југославије, вођа Комунистичке партије и врховни командант Југословенске народне армије, вештом политиком у тадашњој биполарној светској политици, између НАТО и Варшавског пакта, успевао је да Југославији обезбеди повољан положај у међународним односима.

1948. После Резолуције Информбироа, долази до разилажења између Тита и Стаљина.

1950. Званично започело “радничко самоуправљање” над имовином отетом од предратних власника.

1956. Југославија, Египат и Индија оснивају Покрет несврстаних земаља.

1961. У Београду одржана Прва конференција несврстаних земаља.

1963. Новим Уставом промењен назив државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност.

1968. Студентске демонстрације у Београду.

1974. Донет нови Устав СФРЈ.

1980. Преминуо Јосип Броз, земљом почело да влада осмочлано Председништво.

1991-1995. Грађански рат и распад Југославије по републичким границама.

1992. Проглашена Савезна Република Југославија, састављена од Србије и Црне Горе, којој Уједињене нације уводе економске санкције.

1999. НАТО авијација, подржавајући албанске сецесионисте на Косову и Метохији, бомбардује СР Југославију током три месеца. Због бомдардовања циљева у градовима Србије погинуо и велики број цивила. Кумановским споразумом Косово и Метохија стављени под протекторат УН. Око 300.000 Срба избегло са Косова и Метохије.

5. октобар 2000. После избора и грађанских протеста, Слободана Милошевић одлази са власти.

2001. Србија је добила прву демократску владу.

2003. СР Југославија постаје Државна заједница Србија и Црна Гора.

12. март 2003. Убијен председник Владе Србије, др Зоран Ђинђић.

2006. Србија поново постаје самостална држава. Усвојен нови Устав Републике Србије.

2009. Предата кандидатура Србије за чланство у Европској Унији.