Народни обичаји
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

КРСНА СЛАВА

Крсна слава је давнашњи српски православни обичај у коме се, уз посебне обреде и гозбу, прославља хришћански светитељ, заштитник породице која слави његов дан из црквеног календара. Слава је празник “мале цркве”, основне хришћанске ћелије, породице, када се укућани молитвено сећају својих предака који су прослављали истог светитеља. Срби крсну славу прослављају у кругу породице и пријатеља, спремају се свечанија и разноврсна јела и у дому влада празнична атмосфера.

Најраспрострањеније српске славе, односно најслављенији свеци су Св. Никола, Св. Јован, Св. Димитрије (Митровдан), Св. Ђорђе (Ђурђевдан) и Св. Арханђел Михаило (Аранђеловдан).

БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ

Божићни пост почиње 40 дана пре самог Божића и има две стране: духовну и телесну. Духовна страна поста је уздржавање од злих мисли и дела. Подразумева потпуно избегавање мрсне хране, што обухвата сву храну животињског порекла (месо, млеко и млечни производи, јаја). Риба је дозвољена у одређене дане.

На Бадњи дан, рано изјутра, домаћин куће одлази по бадњак (храстић) који се са заласком сунца, на Бадње вече, уноси у кућу. Бадњачка вечера је строго посна, а хлеб се не сече ножем него се ломи руком. Осим погаче умешене без квасца, једе се и риба, мед, вино и пасуљ пребранац, а ту су и ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, суво воће, бадем и лешници.

Пост се завршава на Божић, који Срби славе по старом јулијанском календару, тако да пада 7. јануара. Положајник је прва особа која на Божићно јутро уђе у кућу и он по веровању доноси срећу у кућу. Он укућане поздравља са: “Мир Божији, Христос се роди!”, на шта му укућани одговарају: “Ваистину се роди!”.

Божићни ручак је свечан и обавезно садржи и одређена обредна јела која се само овог дана припремају – божићна печеница (цело младо прасе) и чесница – погача од пшеничног брашна, у коју се ставља новчић и за ручком се искључиво ломи рукама. Онај ко у свом парчету чеснице пронађе новчић, имаће среће током наредне године!

ВАСКРШЊИ ОБИЧАЈИ

Васкршњи пост траје 40 дана, од чистог понедељка до Лазареве суботе. У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком пости се на води, а суботом и недељом пости на уљу.

Лазарева субота (Врбица), пада у суботу уочи празника Цвети, који увек падају у шесту недељу Васкршњег поста. Посвећена је успомени на васкрсење Лазара, и на Христов улазак у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Ово је искључиво празник деце, која тада одлазе у цркву, а родитељи им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата.

Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, а никада пре равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја. Васкршња јаја се фарбају на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, Народ се међусобно поздравља речима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!”.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail