Кучајске планине
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Кучајске планине су најраспрострањенији планински комплекс источне Србије и њен најзначајнији хидрографски чвор. Поред динарског краса, највећа су планинска крашка област Србије. Ова област има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре, издвојене долинама Црног Тимока, Мораве, Ресаве, Бељевине и Злотске реке.

Карбонатна подлога и крашки карактер рељефа условили су да на површинама и по увалама средишњих делова Кучајских планина нема сталних речних токова, већ се јављају бројне понорнице са сувим и слепим долинама. Најатрактивније су Дубашница, Жљебура и Лазарев кањон. Ове долине се одликују бројним спелеолошким објектима. Најпознатије и највеће пећине су Лазарева, Раваничка, Боговинска и Верњикица. Посебну појаву представљају леденице, плитке јаме са снегом и ледом, због чега су Кучајске планине најрепрезентативнија област крашког рељефа у Србији.

У богатој и разноврсној флори присутан је велики број ендемитета. На овом подручју преовлађују заједнице храстова, сладуна и цера са грабићем, као и шибљаци јоргована и белограбица. У клисурама и кањонима своја станишта нашле су мешовите шумске заједнице букве, јеле, храста, јасена, ораха, леске, црног бора и тисе. Шумске заједнице букве и јеле често имају прашумски карактер.

Некада је овај крај називан Ресавска Света гора, јер се ту налазило 12 средњовековних православних манастира, задужбина деспота Стефана Лазаревића. Међутим, данас су остали очувани само манастири Манасија, Раваница и Сисојевац.

Због изузетних природних карактеристика, покренут је поступак заштите овог подручја, у оквиру којег су реализована вишегодишња истраживања Кучајских планина.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail