Kučajske planine
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Kučajske planine su najrasprostranjeniji planinski kompleks istočne Srbije i njen najznačajniji hidrografski čvor. Pored dinarskog krasa, najveća su planinska kraška oblast Srbije. Ova oblast ima karakter visoravni složene tektonske i morfološke strukture, izdvojene dolinama Crnog Timoka, Morave, Resave, Beljevine i Zlotske reke.

Karbonatna podloga i kraški karakter reljefa uslovili su da na površinama i po uvalama središnjih delova Kučajskih planina nema stalnih rečnih tokova, već se javljaju brojne ponornice sa suvim i slepim dolinama. Najatraktivnije su Dubašnica, Žljebura i Lazarev kanjon. Ove doline se odlikuju brojnim speleološkim objektima. Najpoznatije i najveće pećine su Lazareva, Ravanička, Bogovinska i Vernjikica. Posebnu pojavu predstavljaju ledenice, plitke jame sa snegom i ledom, zbog čega su Kučajske planine najreprezentativnija oblast kraškog reljefa u Srbiji.

U bogatoj i raznovrsnoj flori prisutan je veliki broj endemiteta. Na ovom području preovlađuju zajednice hrastova, sladuna i cera sa grabićem, kao i šibljaci jorgovana i belograbica. U klisurama i kanjonima svoja staništa našle su mešovite šumske zajednice bukve, jele, hrasta, jasena, oraha, leske, crnog bora i tise. Šumske zajednice bukve i jele često imaju prašumski karakter.

Nekada je ovaj kraj nazivan Resavska Sveta gora, jer se tu nalazilo 12 srednjovekovnih pravoslavnih manastira, zadužbina despota Stefana Lazarevića. Međutim, danas su ostali očuvani samo manastiri Manasija, Ravanica i Sisojevac.

Zbog izuzetnih prirodnih karakteristika, pokrenut je postupak zaštite ovog područja, u okviru kojeg su realizovana višegodišnja istraživanja Kučajskih planina.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail