Стара планина се налази у источној Србији, на граници са Бугарском.

Парк природе “Стара планина” је богат седиментима различите старости. Рељеф је изузетно морфолошки и хидролошки испресецан бројним планинским токовима. Познати су долина потока Бигар, уклештени меандри Темштице, локалитети Миџор и Бабин зуб. Најјачи извор је Јеловичко врело, које има изглед ока формираног у малом басену.

На Старој планини је утврђено постојање 1190 биљних врста и убраја се у значајне центре терцијарних и глацијалних ендемореликтних врста. Специфичне биљне врсте су криласти звончић, као локална ендемска врста и Панчићева жабља трава, централнобалкански ендемитет који код нас постоји само на Старој планини. Од шумских и зељастих заједница интересантне су заједнице планинских тресава на Јабучком равништву, Бабином зубу и у пределу Арбиња.

На Старој планини постоји 116 врста лептира, 18 врста водоземаца и гмизаваца, 203 врсте птица и преко 30 врста сисара. Овде је главно станиште риђег мишара, пољске шеве и шумске шљуке.

У околини постоји већи број културно-историјских споменика, међу којима су бројне православне цркве.

ИНФО