Церемошња

Пећина Церемошња се налази на североисточним обронцима Хомољских планина, на надморској висини од 533 m, у подножју њиховог највишег врха, Великог штубеја (940 m). Удаљена је од Kучева 15 km, а до пећине води асфалтни пут. У близини пећине је село Церемошња, по коме је и добила име.

За туристичке посете је уређена 1980. Укупна дужина до сада истражених пећинских канала је 775,5 m, док је дужина туристичке стазе 431 m. Од 2007. је заштићени споменик природе.

По богатству накита, пећина Церемошња је једна од најлепших пећина у Србији. Позната је по великим дворанама које краси разноврсан пећински накит – сталактити, сталагмити пећински стубови, драперије, окамењени водопади, галерије итд.

С обзиром да је пећина Церемошња пећина понорског типа и да је отворена, она трпи спољашње утицаје. У зимском периоду температура је 60C, а релативна влажност ваздуха се креће од 72 до 78%. У Церемошњи нема струјања ваздуха.

У морфоспелеолошком погледу у пећини Церемошња издвајају се 5 природних целина:

Улазни канал је дугачак 87 m и обухвата део од улаза у пећину до дворане Арена. Сиромашан је накитом.

Арена је највећа и најатрактивнија дворана у Церемошњи. Дворана је неправилно кружног обима и веома подсећа на амфитеатре старог Рима, због чега је и добила име. Укупна дужина система Арене износи 105 m. Ширина Арене креће се од 40 до 50 m, а висина од 20 до 24 m. Пећински накит у Арени је врхунског квалитета. Посебно се издвајају монументални облици:

- “На вечној стражи” – динамичан пећински стуб, који је и амблем Церемошње

- “Водопад” – масивни калцитни каскадни стуб, висок преко 10 м

- “Лепа Влајна” – лепршави снежно бели стуб од кристалног искричавог белог калцита који симболизује жену овог поднебља.

У близини је и сталагмит “Младожења”, и чудно срасла два пећинска стуба “Другови”.

У Понорску дворану се улази из Арене кроз отвор у високом преградном драперијском зиду. Отвор је назван “Двери”, јер подсећа на олтарске двери. Понорска дворана је добила име по левкастом понору који се у њој налази. Дужина система Понорске дворане износи 99 m. Дворана је дугачка 36 m, а широка 18 m. У мноштву накита, као раритет издваја се “Распукла сфера”, огромна полулопта од тракастог бигра, различито обојеног, испуцала и са одвојеним сферним комадима. Полупречник ове лопте креће се од 3,5 до 4 m.

У Андезитску дворану се улази из Арене широким ходником. Име је добила по Андезиту, који је у основи читаве дворане. Дворана је елиптичног облика, дугачка 60 m а широка 15-20 m. Укупна дужина њеног система је 76 m. Од неколико атрактивних група накита, посебно се издвајају “Kрајпуташи” – група необичних сталагмита. Посебно је привлачан снежно бели таванични накит.

Јужни канал је последњи део Церемошње, на чијем је крају и излаз из пећине. Он почиње на месту код “Лепе Влајне” у Арени. Јужни канал је дугачак 107,7 m, а са кратким слепим каналима 172 m. Сиромашан је накитом, али постоји известан број интересантних облика. На јужни канал се настављају два дугачка нешто ужа источна канала. На крају првог од ова два канала је и излазни отвор из пећине.

Туристичка стаза у Церемошњи је једносмерна, кружна, што пружа најповољније услове за туристичко коришћење пећине.

У пећини су пронађени остаци пећинског медведа који је живео пре око 100.000 година.

У пећину увире Стругарски поток, који се после 1. km подземног тока поново јавља као јако врело из оближње Бигар пећине. Претпоставља се да је између ове две пећине пећински систем који може бити дугачак неколико километара. Овде се мисли на старији систем пећинских канала који је у прошлости излазио излазио испод крашког облука на око 20-30 метара изнад Бигар пећине, а не на данашњи, млађи речни хоризонт којим тече Стругарски поток. Уосталом, зна се да је на овом месту у прошлости постојао пећински улаз кога су сељаци затрпали.

Околина пећине је веома лепа. На растојању од само неколико километара туристи могу видети више занимљивих локалитета. На падинама Великог Штубеја су Бигар пећина и Голубањска пећина, водопад Сига, као и остаци келтског утврђења Арсин град.

Од пећине Церемошња до Великог Штубеја изграђен је пут, тако овај врх одличан видиковац са кога се пружа незабораван поглед на равно Поморавље, таласасту Шумадију и стрме обронке Јужних Kарпата у суседној Румунији.

ИНФО

Туристичка организација општине Кучево
Светог Саве 114, 12240 Кучево
тел. ++381 (0)12 850-666
www.tokucevo.org