Равништарка

Пећина Равништарка се налази у непосредној близини пећине Церемошња, у атару села Равниште. За туристичке посете је потпуно уређена 2007. када је и проглашена за споменик природе. До пећине се стиже асфалтним путем за Церемошњу, с тим што се на 9. километру од Kучева скреће према селу Равниште и путује још 3 километра.

Равништарка спада у ред великих пећина у Србије. Главни пећински канал је дугачак 501,5 m, док је укупна дужина свих пећинских канала 589 m. Дужина туристичке стазе кроз пећину износи 560 m. Kроз Равништарку протиче поток Понорац, који извире 2 km узводно у мањој, Бисиној пећини.

Равништарка је откривена 1980. Мештани Равништа су знали да пећина постоји, али су познавали само улазни део (60-80 m). Неколико одважних сеоских младића прешли су пећину од почетка до краја, а спелеолози су касније само кренули њиховим трагом.

Пећински накит Равништарке је по лепоти раван оном у Церемошњи. За разлику од Церемошње, која је у суштини скуп неколико великих дворана, Равништарка има само једну пећинску дворану – “Црни дворац. Печат Равништарки даје њен главни канал, који личи на гигантски тунел, богато украшен најразноврснијим пећинским накитом. Од фигура, посебно се издвајају “Шарац краљевића Марка”, “Главоње” и “Лепа Равништарка”, која је уједно и амблем пећине.

Kао речна пећина, Равништарка је сиромашна подним накитом, али зато врло богата таваничним и зидним накитом. Улаз у пећину се налази на надморској висини од 406,6 m. У пећини је температура 8-100C.

У морфоспелеолошком погледу, у Равништарки је издвојено 9 целина:

1. Савин канал почиње од улаза у пећину, дугачак је 88 m и сиромашан је пећинским накитом.

2. Омладински канал је дугачак 72,5 m, а од пећинског накита посебно се издвајају: “Рудоња” – масивна бигрена полулопта, “Оџаклија” – простран салив који личи на отворено огњиште у старим кућама, “Шлингерај” – богато набрани саливи, налик на ситне завесице.

3. Лабудово језеро, дужине 126,5 m, добило је име по малом језеру и фигури на њему, која личи на лабуда. Посебно лепа је колона стубова, названа “Виле језеркиње”. Лепотом се издваја и “Харфа” – склоп драперија и сталагмита, који подсеће на овај инструмент, “Ђаво” – масивни сталагмит, рђасте боје с рогом на главе, а посебно се издваја амблем пећине, “Лепа Равништарка” – ванредно обликован систем зидних украса од белог кристалног калцита.

4. Бели дворац је дугачак 37 m, а са споредним каналом 44 m. Добио је име јер неодољиво подсећа на грађевине из бајке. Снежнобела таваница са које виси шума масивних сталактита, од којих многи прелазе дужину од 6 m, оставља врло снажан утисак. Посебно је леп “Снежанин балкон” – снежнобела шкољка која почиње на висини од 3,5 m. У другом делу Белог дворца налази се “Шарац краљевића Марка” – велика фигура коња који леби под таваницом.

5. Леопардов канал је дугачак 16,5 m и наставља се на Бели дворац. Име је добио по чудним шарама на таваници и зидовима, које личе на леопардово крзно. Овде се налази Девичански кладенац, интересантна морфолошко-хидрографска појава. У питању је извор из кога кроз узану пукотину, под притиском избија вода вертикално и шишти, распрскавајући се о стену изнад себе.

6. Црни дворац, који је дугачак 43 m, представља класичну пећинску дворану просечне ширине око 20 m и висине 12 m. Добио је име по црним стенама, које су на појединим правцима прошаране белим калцитним облицима. Дворана делује тајанствено. Kао да је управо овде живела зла вила, која је зачарала Бели дворац и лепог принца – његовог господара. У Црном дворцу се налази једна врло лепа композиција названа “Иконостас” – снежнобели накит свих врста на црној подлози. У дверима стоји “Игуман”. Испод Иконостаса виде се чудни облици, који су добили назив “Птице”.

7. Изворски канал је дугачак 72 m. Пажњу привлаче “Главоње” – група сталагмита необичног облика и “Бела капија” – бели украс на црној подлози.

8. Мали бели дворац је слепи канал, дугачак 17 m, који има облик мање дворане. Посебна је лепа група сталагмита и сталактита названа “Збег”.

9. Душанове галерије су последња целина Равништарке. Добила је по Душану Недељковићу, човеку заслужном за изградњу инфраструктуре, која је пећине Церемошња и Равништарка приближила посетиоцима. Представља старији, суви пећински систем који се додирује са главним пећинским каналом. Првих 15 метара представља јединствен канал, који се затим раздваја на два канала, од којих се левим, дужим каналом од 40 m стиже до излаза из пећине.

На платоу изнад пећине изграђен је Информативни центар, у коме је гостима на располагању билетарница, сувенирница и ресторан са летњом баштом.

ИНФО

Туристичка организација општине Кучево
Светог Саве 114, 12240 Кучево
тел. ++381 (0)12 850-666
www.tokucevo.org