Рисовача
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Пећина Рисовача се налази на истоименом брду на улазу у Аранђеловац, 76 km од Београда. За посетиоце је отворена у дужини од око 150 m. Представља археолошки, палеонтолошки и спелеолошки локалитет.

Истраживања у Рисовачи су почела педесетих година 20. века, а откривена је изузетно велика количина костију животиња из леденог доба, а поред тога и алатке од камена и костију. Остаци људских скелета нису откривени с обзиром да се пећина налазила у оквиру старог каменолома, па је приликом експлоатације камена дошло до уништења улазног дела пећине са најбогатијим културним слојевима.

Трагови животиња потичу из последњег, четвртог леденог доба и нихова старост се процењује на око 100.000 година. У том периоду десиле су се велике климатске промене услед којих је дошло до миграције животињских стада из ледом покривене средње Европе ка јужној Европи и даље, ка северној Африци. У то време територију данашње Србије насељавају фаунске заједнице азијских степа, тако да пронађене кости животиња у Рисовачи претежно припадају степским животињама, које су се кретале из Панонске низије у унутрашњост Србије. По броју пронађених остатака најзаступљенији је пећински медвед, а затим следе дивљи коњ, дивљи магарац, пећинска хијена, лисица, пећински лав. У Рисовачи су откривене и друге врсте сисара из леденог доба, са мањим бројем остеолошких остатака, као што су јазавац, дивља свиња, зец, рунасти носорог, мамут и др.

Старије камено доба или палеолит је најстарија епоха људског постојања. Пећина Рисовача је уређена као својеврсни подземни музеј палеолита. У пећини се могу видети фигуре које представљају породицу окупљену око ватре, чији се чланови баве уобичајеним пословима у то време. Један човек се враћа из лова, други глача камен, односно израђује неко оруђе, жена доноси дрва за огњиште, а једна мушка фигура руком разбија кост да би од ње направио оруђе.

Сачувана артефакта од камена (камени шиљак – “ручни клип”, камена секира, камени стругачи за обраду коже и крзна, длето) и костију (бутон за повезивање кожних делова одеће, шило и бодеж) указују на то да их је израђивао праисторијски човек неандерталског типа, који се бавио ловом као основним занимањем, односно да је то било интелигентно биће које је правило оруђе са одређеном сврхом.

Археолошки материјал откривен у Рисовачи по први пут у археолошкој науци потврдио је постојање праисторијских култура јужно од линије Сава – Дунав. Због значаја пећине као налазишта праисторијске културе у коме су сачувани трагови настаријег станишта палеолитског човека на Балкану пећина Рисовача је заштићена као споменик природе.

ИНФО

Народни музеј Аранђеловац
Мишарска 19, 34300 Аранђеловац
тел. ++381 (0)34 712-415
www.muzej-arandjelovac.org
facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail