Стопића пећина се налази на североисточној страни Златибора. Удаљена је 30 km од Ужица, 250 km од Београда и 19 km од магистралног правца Београд – Подгорица. Пут Ужице – Сирогојно иде изнад саме пећине.

Стопића пећина је речна пећина, пошто кроз њу протиче Трнавски поток. Састоји се од три спелеолошка и хидролошка хоризонта: периодично поплављеног, речног хоризонта и најмлађег хоризонта, пукотине. Без најмлађег хоризонта Стопића пећина је дуга 1691,5 m, покрива површину од 7911,5 м² и има запремину од преко 120.000 м². Улаз у пећину се налази на 711 m надморске висине. Kречњачки слој у пећини датира из периода триаса и дебео је преко 100 m. Улаз у пећину је импресиван, висок је 30-40 m, а широк 18 m. Kлима у пећини је под утицајем спољашње климе, зими је хладно, а лети топло. Вода Трнавског потока такође доприноси микроклими пећине.

Пећина се састоји од пет целина: “Светла дворана”, “Тамна дворана”, “Велика сала са кадама”, “Kанал са кадама” и “Речни канал”. Туристички део пећине није богат пећинским украсима, али има неколико атрактивних елемената, као што су: пространи улаз, дугуре -отвори на таваници, сипарска купа “Псеће гробље”, водопад “Извор живота” и, пре свих, низ бигрених када које се убрајају у највеће и најдубље (преко 7 метара) од свих пећина у Србији. Kаде су периодично поплављене, а неке од њих су постале језера.

ИНФО