Овчарско-кабларска клисура
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Налази се у централном делу Србије, где је река Западна Морава између планина Овчар и Каблар усекла клисуру импозантних размера.

Део долине Западне Мораве који спаја Пожешку и Чачанску котлину почиње на 1. km низводно од саставака Ђетиње и Моравице и пружа се на дужини од 27. km, до ушћа Каменице у Мораву. Њен надубљи и најизразитији део – Овчарско-кабларска клисура, дуга је 16 km, мерено дуж речног корита, скоро дупло више него када се измери праволинијски, што је последица изразитог вијугања реке и долинског дна.

Највећа дубина клисуре је у њеном средишњем делу и она, у односу на врх Каблара, износи око 620 m, а у односу на врх Овчара 710 m. У овом делу долинске стране имају и највеће нагибе, углавном преко 300.

Основно природно обележје клисуре чини рељеф, пре свега упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Импресивне литице и разиграни гребен Каблара одају утисак огромног окамењеног таласа који сваког тренутка може ударити у Овчар. Јужне стеновите падине и врхови Каблара стрмо се обрушавају у реку. На овим падинама су отвори пећина и поткапина. Као контраст сурим падинама Каблара, падине Овчара се блаже спуштају до реке, прекривене зеленим, шумским масивима.

Западна Морава, која их раздваја, овде је успорила свој ток и усекла 3 јединствена меандра, од који су прва 2 прави геоморфолошки феномени, познати као “укљештени меандри”.

Серија малих слапова и бигрених басенчића, као и мања бигрена тераса са релативно високим терасним одеском, дуж Бањског потока, посебна су атракција. Занимљиво је да процес излучивања сиге и данас траје.

Стрме и стеновите стране Каблара, његови остењаци и шумски комлекси, крију бројне врсте очуване флоре, често реликтног карактера. Карактеристичне врсте у клисури су руј, граб, грабић, ситнолистна липа, крунилостна липа, црни јасен, руј, хајдучка опута, ловоролисни јеремичак.

Фауна је такође богата, као последица добре очуваности и разноврсности станишта (шумска станишта, стене, литице, водена станишта, пашњаци и ливаде). Често се могу видети шумска корњача, барска корњача, шарени даждевњак, куна златица, куна белица, јазавац, дивља мачка,видра, сиви соко, сури орао, сива чапља, јаребица камењарка.

У сенкама шума, на обали реке, на малим заравнима и приљубљени уз стене крије се 11 средњовековних манастира, јединствених по месту у коме се налазе и времену када су настали. На левој страни Западне Мораве налазе се Благовештење, Илиње, Савиње, Никоље, Успење и Јовање, а на десној Сретење, Тројица, Преображење, Вазнесење и Ваведење. По културном и духовном значају, као и уметничкој вредности ова група манастира је одмах иза Фрушкогорских манастира.

У клисури је смештена и Овчар Бања, још увек недовољно развијена и искоришћена, али са потенцијалом да у будућем периоду буде окосница развоја туризма овог краја.

ИНФО

Туристичка организација Чачка
Трг устанка 4, 32000 Чачак
тел. ++381 (0)32 342-360
www.to-cacak.com

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail