Вршачке планине

Вршачке планине налазе се у Војводини, у југоисточном Банату. Представљају издвојену и самосталну геоморфолошку целину и највиши планински масив у Војводини – Гудурички врх се налази на 641 m надморске висине.

Због јединственог положаја Вршачких планина у банатској низији, разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине заштићено је 1982. као парк природе.

Вршачке планине су остаци старе панонске масе. Првобитни рељеф метаморфних стена и магматских пробоја временом је промењен, тако да се данас уочавају карактеристични блокови и остењаци, који представљају велику вредност Вршачких планина.

Вршачке планине налазе се на подручју где се укрштају утицаји Панонске, Дакијске и Мезијске биљногеографске провинције. Овај положај условио је појаву богате флоре и вегетације која се развила на граници шумо-степске и шумске зоне. Вегетацију Вршачких планина гради 17 шумских и обиље ливадских заједница. У укупном шумском фонду ових планина највише су заступљени храстови, затим липа, багрем, остали лишћари – буква, јавор, црни бор. Посебно је значајна велика заступљеност липових и багремових шума, које у време цветања дају планинском простору специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.

Од 1000 биљних врста заступљених у овом подручју, издвајају се ендемореликтне и ретке врсте, као што су жбунаста мишјакиња, пурпурни кукурек, мађарски вепровац и звончић, који су једино овде присутни у Војводини.

Захваљујући разноврсности и релативној очуваности аутохтоних еко система, фауна је веома разноврсна. Посебан значај има око 130 врста птица, од чега је 90 врста птица гнездарица. Најзначајније врсте су дугорепа сова, орао змијар и беловрата мухарица.

Овде егзистирају значајније ловне врсте, као што су јелен, срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац и твор од длакаве, те фазан, јаребица, препелица, грлица, дивљи голуб, дивља патка, шумска шљука, ветрушка, кукувија, гавран и креја од пернате дивљачи. Већина присутних врста племените дивљачи је заштићена. Шумско-привредном основом одређене су главне врсте ловне дивљачи, уз посебне мере њиховог гајења у ограђеном ловишту “Драгићев хат”- јелен, срна и дивља свиња.

На овом подручју налази се велики број културно-историјских споменика, међу којима су најзначајнији остаци Вршачког града, средњовековног утврђења из 14. века, манастир Месић из 16. века и др.

ИНФО

ЈП “Варош”
Дворска 10а, 26300 Вршац
тел. ++381 (0)13 821-614