Рамсарском конвенцијом која је усвојена 1971. у граду Рамсару (Иран), успостављен је основ за акцију, у националним и међународним оквирима, по питању заштите и мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима. Данас Рамсарска конвенција има 160 земаља потписница из читавог света, а на Рамсарској листи налази се 1904 влажних подручја, која се простиру на 186.500.000 ха.

Влажна подручја представљају центре биолошке разноврсности и станишта разноврсне, специфичне флоре и фауне. Она су од суштинског значаја за опстанак ретких и угрожених врста птица које своја животна станишта налазе крај воде. Међутим, ова подручја су изузетно значајна и за човека, јер у многим аспектима непосредно утичу на његов опстанак.

На UNESCO Листи међународно значајних влажних станишта (заштићених по Рамсарској конвенцији), у Србији се налази девет тзв. Рамсарских подручја на укупној површини од 53.714 хектара и то су: Обедска бара, Лудашко језеро, Царска бара – Стари Бегеј, Засавица, Слано Копово, Власина, Горње Подунавље, Лабудово окно и Пештерско поље. Та подручја су, такође, и резервати природе.