Слано Копово

Слано Kопово налази се у Војводини, североисточно од Новог Бечеја и реке Тисе. Представља једну од последњих очуваних бара на слатинама у Србији. Специфично је по јединственим панонским екосистемима типичним за слане, муљевите баре (језера, акваторије) и њихове повремено исушене делове. Слано Kопово је непроцењив центар слатинских станишта, којима прети потпуно нестајање.

У давној прошлости река Тиса је често мењала ток, а Слано Kопово представља један од њених прастарих меандара, настао после исушивања мочвара и подизања насипа у 17. и 18. веку. Појачано испаравање и повлачење воде са најнижих топографских положаја довело је до таложења соли дебљине и по неколико сантиметара. Појачани интезитет загревања ваздуха изнад језера и температурна разлика околних поља узрокују различите оптичке и метеоролошке појаве, као што су фатаморгана, спектакуларни ветрови и др.

Значај Сланог Kопова је вишеструк. Овде је једно од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији. Његова вредност се огледа кроз гнежђење врста атипичних за Панонску низију, а карактеристичних за понтско-каспијске и морске обале. Такође, овде је јединствена селидбена станица за миграторне врсте птица. Пошто се налази у близини Тисе, врсте које прате њен ток и шумски појас, радо слећу на ову широку, отворену водену површину. Слано Kопово је повољно за ждралове, патке, гуске, шљукарице, као и птице сабљарке и морске жаларе. На подручју Сланог Kопова евидентирано је 203 врсте птица, што је 63% од укупно познатих врста у Војводини.

У Сланом Kопову још увек је очувана специфична слатинска заједница. Преовлађујућа слатинска вегетација изграђена је на солончакастој подлози, типу изворног биљног покривача, који је већ скоро нестао са панонских простора. Најзначајнији представници ове слатинске вегетације су цаклењача, јурчица и панонска јурчица, које су раритети заштићени законом. Најважнији представници сисара су текуница, патуљасти миш и степски твор.

Предивном амбијенту Сланог Kопова доприносе остаци цркве Араче из 13. века. Kао и њена претеча из 9-11. века, саграђена је на полуострву, које и за време највиших водостаја река Тиса није могла да поплави. Арачу су окруживале акваторије: Црна бара са рукавцем мали Бегеј, Велико Kопово, Пошташ Kопово и Бикаш. Око рушевина Араче очувано је старо корито Црне баре, која се и данас у пролеће пуни водом.

ИНФО

Ловачко друштво “Нови Бечеј”
Соње Маринковић 29, 23272 Нови Бечеј
тел. ++381 (0)23 771-076

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare