Велика Морава

Река Морава или Велика Морава настаје спајањем Западне Мораве и Јужне Мораве код Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом је 493 km.

Некада је ова река била вишеструко дужа, али је због регулације речног корита и мелиорационих радова данас учињена краћом. Најудаљенији извор воде за моравски слив је река Ибар, десне и највећа притока Западне Мораве. Заједно као систем Ибар – Западна Морава – Велика Морава представљају речни систем дужине 550 km, најдужи на Балкану.

Површина слива Велике Мораве је 6126 km², а целог моравског система 37.444 km², што је 42,38% од површине Србије. Велика Морава протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем централне Србије, званим Поморавље, насталим на месту залива некадашњег Панонског мора које се исушило пре око 200.000 година. Негде на половини дужине долине налази се Багрданска клисура.

Притоке Велике Мораве су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица, Каленићка река, Лугомир, Белица, Осаоница, Лепеница, Рача и Јасеница. Пре уливања у Дунав, Велика Морава се рачва, чинећи 47 km дуг рукавац под називом Језава, који се улива у Дунав одвојено пошто се претходно споји са реком Раљом.

Велика Морава је пример реке која меандрира и уобичајена је појава да Морава после поплаве промени ток остављајући на месту претходног корита језера. Данас је Велика Морава је пловна свега 3 km од ушћа, а у историји је била пловна све до Ћуприје. У српској историји, њена долина је постала колевка савремене српске државе на почетку 19. века , тзв. Моравска Србија. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али њену злу ћуд и водоплавност.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare