Клисура реке Трешњице
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Бистра планинска река Трешњица извире испод планине Повлен у западном делу Србије и после 23 km дугог тока се улива у реку Дрину, недалеко од Љубовије.

Непосредно пре ушћа у Дрину, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру. Дубока око 500 m, са усправним литицама, клисура на појединим местима поприма одлике кањонске долине, нарочито у зони ушћа Трибуће у Трешницу. На овом месту, долинске стране су веома примакнуте и са степенасто поређаним кречњачким одсецима, који се у горњим зонама завршавају назупченим гребенима.

Посебно је импозантан кречњачки одсек брда Бошковац. У целој клисури бројни су сипари, отвори, поткапине и различито обликоване стене.

Највећи део резервата обрастају шуме и шикаре црног граба, цера, црног бора, клеке и др. Присутне су и шикаре грабића, граба, јасена, букве. У спрату грмља се појављује клен, дрен, глог, трњина, бршљан, руј, дивља ружа и др. У мањој мери заступљене су траве и ливаде.

У клисури се гнезде многе птице грабљивице, као што су сури орао, ветрушка, јастреб кокошар, кобац птичар и мишар. Клисура је препознатљива по колонији белоглавог супа, највеће птице у орнитофауни Србије (распон крила 230-280 цм), која је овде, захваљујући организованом хранилишту, све бројнија и атрактивнија. Значајно је истаћи да је његова популација присутна једино овде и у клисури реке Увац.

На подручју Трешњице присутно је много врста сисара – ловне дивљачи (дивља свиња, лисица, веверица, зец, твор, шумски пух…), затим јеж, видра, више врста слепих мишева и др.

Река Трешњица је брза планинска река хладне воде, релативно незагађена, па у њој се насељавају поточна и калифорнијска пастрмка.

ИНФО

Центар за природне ресурсе “Натура”
Синђелићева 55, 14000 Ваљево
тел. ++381 (0)14 223-859
facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail