Ђавоља варош

Ђавоља варош се налази на југу Србије, у средишту планине Радан, 27 km од Kуршумлије. Ово је место чудног имена и чудесног изгледа, са 202 земљане пирамиде, покривене каменим капама које наука назива андезитске купе. Земљане пирамиде, или како их локално становништво назива “куле”, високе су од 2 до 15 m и широке од 0,5 до 3 m. Смештене су у две јаруге подељене уском вододелницом чији се изворишни делови спајају у јединствену ерозивну челенку, страховито разорену ерозивним процесима. Јаруге такође имају чудне називе: једна је Ђавоља јаруга, а друга Паклена јаруга.

Овде је у геолошкој прошлости, пре више милиона година, било средиште снажне вулканске активности, чији су сведок разнобојне стене на одсеку ерозивног амфитеатра који се стрмо уздиже у залеђу земљаних пирамида.

У народу о настанку овог јединственог природног феномена кружи више легенди, а најпознатија је она која говори да стубови представљају окамењене сватове, који су пратили на венчање брата и сестру.

Наука, пак, тврди да је стварање Ђавоље вароши проузроковао, не тако давно, човек уништавајући шуму и отварајући пут за разорно дејство водене ерозије. Првобитни агенс у стварању земљаних пирамида била је киша и њено спирање. Под ударом кишних капи долазило је до механичког разарања, а затим растварања и одношења глинених делова из површинског слоја, при чему су се формирале минијатурне ерозивне бразде. Дуж ових бразди долазило је до концентрисаног сливања и спирања кишнице, као и одношења све већих количина растреситог материјала. Материјал који се налазио испод крупних комада стена био је заштићен од ових процеса, тако да су камени блокови постали “чувари” земљаних пирамида омогућавајући њихово све дубље урезивање у подлогу, односно повећање њихове висине. Спирање материјала и процесање јаруга вршено је не само низ јаруге, већ и попречно, између стубова, подсецајући их. Kако је нагиб терена на коме се стварају фигуре врло стрм, вертикална ерозија преовлађује над бочном, што убрзава одношење материјала и стварање стубова.

Овако настале земљане стубове остали климатски фактори (ветар, сунчеви зраци, промена температуре и др.) обликују у земљане фигуре чудног облика и изгледа, које када се дуже посматрају делују нестварно, како у погледу облика и величине, тако и невероватне статичке постојаности. Делује нестварно да једна земљана фигура у основи широка три метра, а висока десет и више метара у врху се завршава дебљином од 20 до 30 цм и таква опстаје вековима под теретом каменог блока тешког до сто и више килограма.

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима (са обе стране превоја Бренер у Аустрији и Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у Француској…). У Америци је позната “Башта богова”. Међутим, у Ђавољој вароши су “куле” бројније, већих димензија и знатно постојаније.

Друга природна реткост у Ђавољој Вароши су два извора воде специфичних својстава. “Ђавоља вода” која се налази у непосредној близини земљаних пирамида у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисели (ph 1,5) извор са високом минерализацијом. Садржај неких елемената (алуминијум, гвожде, калијум, бакар, никл, сумпор) је екстремно висок у односу на обичну воду за пиће, односно повећан је за 10 до 1000 пута. “Црвено врело” је други извор који се налази низводно, око 400 m од првог на алувијалној тераси, односно на равном терену. Он је мање кисео (ph 3,5) и са нижом општом минерализацијом. Његова вода се због равног терена разлива у веома танком слоју и отиче у корито оближњег Жутог потока. Због оксидације гвожђа кога вода садржи у великим количинама. ствара се црвена тераса лепезастог облика, а која у простору делује веома атрактивно.

ИНФО

“Планинка” АД
Kосовска 38, 18430 Kуршумлија
тел. ++381 (0)27 381-344, факс 381-512
www.djavoljavaros.com
facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare