Лазарев кањон

Лазарев кањон се налази у источној Србији, и представља део источног Kучаја. Значај Лазаревог кањона огледају се у рељефу, хидрографији и живом свету. Настао је усецањем Лазареве реке, десне притоке Злотске реке. Овај грандиозни кањон усечен је у кречњачку Дубашничку раван, а на њега се надовезују плићи и мањи кањони Микуљске и Појенске реке, као и кањон Демизлока.

Лазарев кањон је један од најнепроходнијих кањона у Србији. Дугачак је 4,5 km, дубок од 350 до 500 m, а најмања ширина износи 4 m. Одликује се вертикалним кречњачким стенама са наглашеним постојањем заравњеног кречњачког платоа од кога је почело усецање долине. Такође, јединствен је по разноврсности површинских и подземних облика крашког рељефа, као што су крашке долине, вртаче, шкрапе, каменице, пећине и јаме. На подручју Лазаревог кањона откривено је више од 70 спелеолошких објеката, првенствено пећина и јама. Најзначајније су Лазарева пећина и Верњикица. Подручје је значајно и због разноврсности појавних облика површинских и подземних вода.

Флора овог подручја је за око 1,5 пута разноврснија од флора националних паркова Kопаоника, Шаре и Ђердапа и чак 5 пута разноврснија од флоре читаве Србије, што указује на његов значај као једног од најистакнутијих центара флористичког диверзитета на Балкану. Флору карактерише бројност и разноврстан каракер ендемичних и субендемичних биљака, као и присуство 52 реликтне биљне врсте, које своје порекло воде из различитих геолошких периода.

Што се вегетације тиче, Лазарев кањон се налази у подручју заједнице сладуна и цера са грабицем, с тим да је забележено чак 16 шумских и 10 зељастих заједница. На територији Лазареве пећине живи 57 врста високог и ниског дрвећа и 27 врста жбунова. Ово је један од најважнијих центара европског листопадног дрвећа и ретко станиште кримског бора. Од великог значаја су и шуме паласијевог црног бора на литицама кањона и буково-јелове шуме.

У кањону живи 35 врста сисара (слепи мишеви, дивокозе и др), 96 врста птица (сури орао, сиви соко, буљина, шумска сова, пузгавац, жутокљуна галица, водомар, сиријски шарени детлић, даурска ласта и др), 9 врста гмизаваца, 8 врста водоземаца и бројне, још увек недовољно проучене врсте инсеката и пећинске фауне.

ИНФО

ЈП “Србијашуме”
Шумско газдинство “Тимочке шуме”
Драгише Петровића 5, 19370 Бољевац
тел. ++381 (0)30 425-570, факс 63-441
www.srbijasume.rs

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare