Narod je ovim figurama ispredao brojne legende i razmišljajući o njihovom nastanku nadenuo im ime onoga čega se najviše plašio. Okamenjene đavole su ljudi nosili na leđima i trpeli, a uspeli da odagnaju kad su zanoćili kraj obližnje crkve svete Petke. Druga legenda kaže da su to okamenjeni svatovi i mladenci porodice koju je đavo prevario da venča brata i sestru.
No, naučnici su utvrdili da je Đavolja varoš nastala kao posledica erozije koju su donele kišne padavine odnoseći deo po deo glinenog sloja, dok su delovi zemlje ispod kamenih kapa ostali netaknuti. Kad se tome doda uticaj vetra, sunca i temperaturnih promena – nastaju zemljane figure čudnih oblika kakve vidimo danas.
Dok obilazite Đavolju varoš, isplanirajte i da obiđete dva neobična izvora. Đavolja voda izvire u blizini varoši, a odlikuje je hladna i ekstremno kisela voda puna aluminijuma, gvožđa, bakra i sumpora. Svega par stotina metara dalje je i Crveno vrelo, tako nazvano zbog boje koju dobija zahvaljujući velikoj količini gvožđa.
Predlažemo vam da obiđete i rudarska okna nastala još u 13. veku kad je srpski car Uroš doveo Sase radi iskopavanja gvožđa, zlata, srebra i aluminijuma. Ulazi u okna su veoma uski, a samo jedno od njih, čiji je ulaz proširen, je donekle istraženo i pretpostavlja se da je dugačko oko 800 metara!

Info: Đavolja Varoš