Од Римљана до хајдука

Пише: Данијела Ћировић

За случај да бисте да се провозате по Србији, и то по њеним градовима и природним лепотама на истоку земље, ево неколико предлога шта можете успут да видите и како да испланирате руту. Јер, Србију ћете најбоље обићи када можете да станете поред сваког извора који вам се допадне, или када вас нико не пожурује док одмарате у сенци римских стубова.

Моје путовање је било донекле "кружно", пошто сам прво хтела да видим све оне занимљивости Ђердапске клисуре о којима сам толико слушала. Наиме, возила сам од Београда до Голупца, преко Кладова и Неготина, до Ћуприје, а онда аутопутем назад до престонице. Овај путопис, стога, обухвата део пута, и то онај од Неготина до Параћина.

Неготин

Неготин се налази на тромеђи између Србије, Румуније и Бугарске. Овај град је традиционално познат по вину, песми и јунаштву, па ће једна од станица свакако да вам буде Музеј Крајине, а у оквиру њега Археолошки музеј, Кућа Стевана Мокрањца и Музеј хајдук Вељка. Хајдук Вељко је за време Првог српског устанка опасао град шанчевима и претапао разноразне метале како би направио додатну пушчану муницију. У топовима су завршили не само метални тањири и калајна кандила, већ и талири.

НеготинНеготин

У овом граду је рођен и чувени физичар Ђорђе Станојевић, који је пројектовао прву хидроцентралу код нас по принципима свог пријатеља Николе Тесле (само пет година после оне на Нијагари), а која свакако треба да је на списку "шта видети у Ужицу". Станојевић је заслужан и за увођење електричног осветљења у Београду крајем 19. века.

Неготин красе симпатичне куће, гипсани украси, пастелне фасаде. Одвојите мало времена за чашу вина у неком од ресторана, јер је чак 1.700 хектара неготинске општине покривено виноградима, а традиција производње вина дуга је - седам векова.

Рајачке пимнице

Реч је о специјалним кућицама, које су грађене за потребе прераде грожђа и прављење вина. Пимнице имају дебеле зидове од камена или брвна, и свако село је имало по један овакав комплекс. Иако се више не граде, сачуване су на неколико локација, међу којима су и ове Рајачке. Овај комплекс винских подрума никао је још у 18. веку, а чини га 270 пимница. Грађене су тако да им је део делимично укопан у земљу да би се задржала нижа температура. На спрату су прављене посторије за боравак домаћина током бербе.

Рајачке пимницеРајачке пимнице

Не само да данас можете да посетите комплекс пимница или уђете у неку од њих, већ у појединим можете и да дегустирате и купите и вино.

(Од Неготина до планине Рајац има око 25 километара, а овде ће вам се већ мешати и бугарски роминг.)

Зајечар

Наставите путем тик уз Тимок (где вам се са леве стране наставља Бугарска), и ускоро стижете у Зајечар. Данас повећи, модеран град, први пут се помиње у турском дефтеру 1466. године. Познат по термалним водама у оближњој Гамзиградској бањи, Зајечар се везује и за политичара Николу Пашића, који је овде рођен, манифестацију "Дани Зорана Радмиловића", у част још једног Зајечарца, али и чувену Гитаријаду.

Народни музеј у ЗајечаруНародни музеј у Зајечару

Обавезно мало прошетајте по центру, јер ће вас и овде дочекати живописне фасаде, широк трг, бујни паркови. Седите негде на кафу, или на локално пиво.

Феликс Ромулијана

Комплекс царске палате у Гамзиграду саграђен је у трећем и четвртом веку нове ере за потребе мајке императора Галерија Ромуле. Мајка и син су сахрањени на брду изнад. Галерије је у овом крају и рођен, да би касније постао римски император и себи изградио резиденцију у Солуну. Ипак, овде је направио палату за Ромулу, која је богато украшена фрескама, геометријским мотивима и мозаицима.

Феликс Ромулијана је касније било византијско, а затим и словенско насеље у 11. веку. Налази се на листи светске културне баштине УНЕСКО-а. Могуће га је посетити током целе године, а штета би било пропустити овакав локалитет.

Феликс РомулијанаФеликс Ромулијана

Јер, на само три километра узбрдо од магистрале, видећете римске стубове и зидине које доминирају брежуљком. Прошетаћете истим оним стазама којима је сигурно и римски император ходио вековима уназад. Приде, мозаици и декорација, црвена цигла и лукови на прозорима, вратиће вас у време када се на овим просторима другачије живело, и то у свој оној природној раскоши која и данас краси овај предео.

Врело Грзе

Пут ме је даље водио поред Бољевца и Ртња, и на око пет километара од Гамзиграда, наићи ћете на скретање за Врело Грзе. Потрудите се да ово не пропустите.

Планинска река Грза извире на обронцима Кучајских планина и красе је изузетна лепота, чист ваздух, богат биљни и животињски свет. У оквиру Споменика природе посетићете Грзина врела, језера, и бројне пешачке стазе.

Врело ГрзеВрело Грзе

Видећете како река кривуда од извора, спушта се у слаповима до два језерцета, чиста, провидна, уз предиван одраз крошњи у води. Уз воду имате и одморишта где вам само преостаје да уживате у тишини и призору. Напуните батерије, јер ускоро излазите до Параћина и аутопута, где вас чека асфалт до Београда.

Леп поздрав од Данијеле Ћировић, уредника двојезичног блога о путовањима Glimpses of the World. Овако изгледа када дугогодишњи новинар и уредник у штампаним медијима, дописник са Блиског истока, коначно реши да преточи своје искуство и љубав према путовањима – у сопствени сајт. На блогу ћете наћи путописе из Србије, преко којих се странци често информишу о лепотама наше земље, али и материјал из разних крајева света. И то није све, јер текстови полако прерастају и у електронске књиге путописа, туристичке водиче-брошуре и разгледнице, јер ауторка пршти од креативности коју инспиришу управо путовања.

Прочитајте још...

Ваљево и околина

Места која смо желели да посетимо већ неко време с

Мала тура око Новог Сада

Ако желите да проведете један викенд ван урбаног г

Водич кроз Овчарско-кабларску клисуру

Овчарско-кабларска клисура позната и као српска Св

У седлу јужне Бачке – Ветрови дивље природе и средњовековне историје

У претходном тексту, „У седлу Јужне Бачке I&

Манастир Сопоћани: објекат уписан на листу УНЕСKО-а

На око 16 км удаљености од Новог Пазара, налази се

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије