Национални парк Копаоник

Копаоник је своје име добио захваљујући рудним богатствима, а и данас крије у својим грудима рудна блага попут гвожђа, олова и цинка као и сребра и злата.

Данас је ова планина најпопуларније скијалиште у Србији и региону, а привлачи љубитеље зимских спортова који са првим пахуљама пакују своју опрему и крећу на пут не би ли бар преко викенда осетили адреналин спуштајући се са његових висина.
Међутим, Копаоник једнако одише животом и током летњих месеци. Због броја сунчаних дана током године прозвали су га још и „планина сунца“. Ипак, страствени скијаши не би требало да брину, јер снег прекрива врхове и долине Копаоника у периоду од новембра до маја.

Изобиље биљног и животињског света

Због свог разноврсности биљног и животињског света, Копаонику нису могли одолети ни бројни научници, попут Јосифа Панчића, као ни они који се за природу интересују из хобија.
Прекривен је са више од хиљаду биљних врста, од којих су најпознатије копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица и Панчићева режуха. Вероватно нећете срести баш све, али Копаоник је дом за близу двеста врста птица, бројне врсте сисара, као и угрожену врсту дневног лептира коме је ово једино станиште.
Копаоник је и прави рај за љубитеље и сакупљаче гљива. Овде расте више од две стотине врста, од којих су неке ретке или јединствене само за ово подручје. У некој од бројних шетњи можете наћи јестиве гљиве попут вргања, лисичарке, смрчка, сунчанице, шампињона, буковаче и многих других.

Пешачке туре за авантуристе и оне који играју на сигурно

Мало шта се може поредити са пешачким турама на Копаонику, током којих можете брати локалне плодове и лековито биље или само уживати одмарајући дух и тело у бескрајном зеленилу.
Стазе за пешачење могу бити лаке, средње и тешке, па одаберите на основу ваше кондиције и физичке издржљивости. Стазе Маркова стена и Дубока спадају у лакше туре, док су међу стазе средње тежине уврштене Треска, Јанкова бара, Оштри крш и друге. Уколико тражите озбиљан изазов – предлажемо вам да испробате стазу Небеске столице. Та пешачка тура траје 4 до 5 сати и обухвата укупан успон од 414 метара.
Међу најпознатијим, али и најтежим пешачким стазама је и планинска трансверзала „Јосиф Панчић“, која води до истоименог највишег врха Копаоника.
Уколико за свој једнодневни излет изаберете излетиште Кадијевац, удаљено само седам километара од туристичког центра Копаоника, бићете окружени богатом четинарском шумом, кроз коју пролази река Самоковка.
А уколико се одлучите за излетиште Барска река, на 915 метара надморске висине моћи ћете да уживате у лепоти и бескрајном жамору водопада.
Прилику да прођу истим стазама, планинарима и бициклистима, дају црвена, наранџаста и зелена рута Борје. Црвена рута је средње тежине и води вас преко видиковца Борје до језера Борјак и видиковца Дубовске бачије, наранџаста стаза ће вас упознати са водопадом Тијанићки поток, док ће вам Зелена рута помоћи да истражите неоткривене делове Борја све време гледајући у врхове Копаоника.

Бајковите и лековите водене површине

У Националном парку Копаоник можете уживати жуборењу у више строго заштићених река, као што су Самоковска, Гобељска или Брзећка.
Посебно се истиче Самоковска, која је жила куцавица Копаоника и коју краси прегршт малих водопада, али ако сте у потрази за великим воденим слаповима запутите се на Запланинску реку подно Панчићевог врха где гордо хучи највиши водопад у Србији - вишестепени Јеловарник.
Копаоник као ордење носи и неколико језера. Највеће међу њима је округло Семетешко језеро. Подводни и извори изнад језера старају се да овај водени украс никада не пресуши. Заправо, подводни извори су толико дубоки и широки да је језеру практично немогуће измерити дубину. И као да сва ова чуда природе нису била довољна, на површини језера су разбацана и тзв. „пловећа острва“, која се, чим ветар добије на јачини, крећу по површини.
Копаоник је одличан и за оне који цене велнес ефекте банских локалитета. У овом Националном парку налазе се познате бање Јошаничка и Луковска, чије термалне воде ће вам освежити и дух и тело.

Природни споменици

Све оно што изгради човек, ретко кад се може поредити са оним што створи природа. Како би се природни споменици и бројни резервати сачували за посетиоце и будућа поколења држава их је ставила под заштиту. Никако не би требало пропустити споменике Беле стене, чије запањујуће висине су некада биле гнездиште сивог сокола, као ни резерват Дубока на левој страни истоимене реке.
Као природни споменици и атракције издвајају се и Лисичја стена, Пајино пресло, Суви врх, Високи део и Караман – Вучак, као и Цирк Широки до и Цирк Велика Гобеља.
Онда када пожелите да видите како Копаоник изгледа из перспективе локалних господара висина, можете посетити врхове и видиковце Велику стену, са које се пружа поглед на планину Јастребац, затим Велику Шиљачу, Јелицу, Гвоздац и Оштри крш.

Центар зимских спортова и активности

Када се температура ваздуха спусти испод нуле, Копаоник постаје стециште како почетника, тако и оних са дугогодишњим искуством у зимским спортовима. Скијаши и сноубордери тестирају своје границе и уживају у снежним стазама преко дана и у вечерњим часовима. Након што падне мрак почиње живахан ноћни живот у коме се за сваког нађе по нешто, скијашка одела се замењују вечерњим тоалетама, а кафићи и клубови остају пуни до раних јутарњих сати.
За најбоље скијашко искуство запутите се на простор Равног Копаоника, на коме се налази велики туристички центар са смештајем и системом ски стаза и жичара. Они који немају сопствену опрему за спортове на снегу, могу је овде и изнајмити. Ништа мање узбудљив није ни туристички центар код села Брзеће, на источној падини Копаоника.
Ски стазе су подељене на лаке и тешке, спадају у терене прве категорије и њихова укупна дужина је око 62 километра. Ту је и 12 километара стаза за нордијско скијање, док су на локацији Црвене баре нешто краће стазе од 3, 5 и 10 километара.

Културноисторијски споменици

Сви који посете Национални парк Копаоник не би требало да заобиђу ни оближње манастире Студеница, Сопоћани, Ђурђеви ступови и Градац. Кроз кратак предах од природних и препуштање у духовним лепотама манастира изграђених у 12. и 13. веку, омогућиће и упознавање с историјом и културом Србије и српског народа.

На литицама изнад реке Ибар, на путу ка Краљеву, видећете средњевековни град Маглич до кога се и данас тешко стиже. Претпоставља се да је саграђен у 13. веку ради заштите путева старе Рашке државе, а посебно њених манастира.
Интересантан културни споменик је и Велико Метође на Копаонику, светилиште из 3. века посвећено Методију Олимпијском а које је смештено у стени.

Инфо: Н.П. Копаоник

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије