Национални парк Тара

Унутар лактасте окуке Дрине крије се једна од најлепших планина у Србији – Тара, која заједно са насељем Заовине и парком природе Шарган-Мокра гора пружа изузетну прилику за уживање у природним и културним лепотама.
Највиши врхови Таре досежу и преко хиљаду и по метара надморске висине, а реке Дрина, Рача, Брусница и Дервента додатно доприносе њеној лепоти.

Шуме без краја и конца

У тренутку када крочите у Национални парк Тара, запањиће вас непрегледно зеленило њених блиставих четинара. Бујне шуме прекривају њен највећи део чинећи је једном од најшумовитијих планина у Србији, али и Европи.
Иако је настањује више од хиљаду биљних врста, најпознатија је Панчићева оморика, четинар кога називају „живим фосилом“, јер је успео да преживи чак и велико ледено доба. Ово национално благо природе открио је велики научник Јосиф Панчић, по коме је и добила име.
Уколико уживате у брању гљива, у Националном парку Тара наћи ћете више од двеста врста, али процена је да их има и три пута више, међу којима и велики број ретких и заштићених врста.
Уколико пожелите да понесете део Таре са собом, наћи ћете бројне расаднике четинара и лековитог биља, најлепших природних сувенира, који ће вас заувек подсећати на сусрет са овом планинском лепотицом.

Видиковци од којих застаје дах

Са Тариних видиковаца природа се приказује у свој својој величанствености и призива духове предака који су је некада религиозно обожавали и клањали се њеној снази.
Можда нећете стићи да се успете на сваки, али видиковци Бањска стена и Биљешка стена су незаобилазне дестинације. Одавде се пружа поглед на смарагдно зеленило језера Перућац и моћан кањон реке Дрине, док се са Биљешке стене види и строго чувани резерват чувене Панчићеве оморике.
Са видиковца Црњесково гледаћете у долину у којој окружен миром и спокојем већ вековима стоји манастир Рача, као и на сушту супротност ужурбаног градског живота у насељу Бајина Башта.
Потпуно другачији угођај даје Ослуша. Са овог видиковца параглајдери успевају да на моменат осете како изгледа господарити небеским пространствима и макар у тренутку забораве на то да су њихова крила ипак привремена.
На крају, ту је и видиковац Сјенич са својом 12 метара високом дрвеном осматрачницом је за оне који без страха стреме ка највишим врховима и не пристају ни на шта мање.

Пешачке и бициклистичке стазе на Тари

Тара је са својих близу 300 километара обележених планинарских стаза прави рај за љубитеље природе.
Шетне стазе Калуђерске баре-Збориште, Рача, Митровац-Предов крст, Јаревац и Бањска стена водиће вас кроз нетакнуту природу, али и кроз историју овог краја. Макадамски пут прве стазе креће од Калуђерских бара па све до врха Збориште. Пешачка стаза „Рача“ вијуга кроз густу четинарску шуму све до истоименог манастира из 13. века.
Стаза Митровац-Предов крст пробија се између горостасних четинара, док је стаза „Бањска стена“ пре свега едукативна и њом се стиже до истоименог видиковца.
Како би природне лепоте Таре биле доступне свима, отворена је и Стаза универзалног дизајна, јединствена у Србији, јер њу могу користити и особе са инвалидитетом. Дуга је близу пола километра, а садржи и „Совину шумску учионицу“, намењену одмору и стицању нових знања о природним вредностима парка захваљујући едукативним таблама.
Бицклистичке стазе у Националном парку Тара доступне су током свих месеци и годишњих доба. Од оних лаганих до крајње изазовних, ниједна стаза на овом локалитету неће дозволити ни тренутак досаде, а када се уморите увек можете свратити у неко од локалних села на предах и укусне домаће специјалитете попут пастрмке на жару.
Тренутно постоје четири уређене и обележене бициклистичке руте – Златибор-Мокра Гора-Митровац, Висока гора, Висока Тара и Царска Тара. На Мокрој гори бициклисти се могу „тркати“ са чувеном Шарганском осмицом или свратити до етно села Дрвенград.
Изазовна Висока гора ће вам приредити неколико успона да би се труд на крају завршио незаборавним спустом. Немојте се дуго задржавати у месту Шљивовица на тури Висока Тара, јер ће вас локално истоимено пиће спречити да наставите даље.
Рута Царска Тара је најбоља за упознавање са овом планинском лепотицом, јер води преко резервата Црвени поток право на освежење у језеру Перућац.

Културноисторијски споменици

Тара, као и други национални паркови у Србији, представља праву ризницу културне и историјске баштине ових простора.
Међу најпознатије споменике спада манастир Рача, задужбина српског краља Драгутина из 13. века у коме се чувају његове мошти. Овде су постављени темељи српске азбуке и књижевности, а за време Другог светског рата олтар ове цркве чувао је и најстарију српску књигу, писану у 12. веку – Мирослављево јеванђеље.
Некропола надгробних споменика из 15. и 16. века у Перућцу и Растишту стављена је 2016. на УНЕСКО листу светских културних баштина.
Уколико вас више интересује новија историја, у Националном парку Тара наћи ћете меморијални споменик из Другог светског рата „Борово брдо“.

Инфо: Н.П. Тара

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије