За разлику од великог броја планина у Србији, Голија је позната по питомости. Њене бројне шуме, ливаде и пашњаци су изузетно очувани, практично нетакнути, као и њен богати биљни и животињски свет. Зато ни не чуди што је УНЕСКО одлучио да је прогласи резерватом биосфере Голија - Студеница.
Највиши врхови Јанков камен, Црни врх и Бојево Брдо су видиковци са којих се простире природа докле год поглед сеже и са њих се виде околне планине Копаоник и Проклетије, док границу Голије одређују реке Ибар, Рашка, Моравица и Студеница.
Голија је дом планинском јавору, који је успео да преживи чак и ледено доба, а љубитељи гљива који уживају у њиховом брању, моћи ће да бирају између више десетина јестивих врста. Уколико долазите како бисте уживали у животињском свету, овде ћете наићи на близу сто врста птица, као и на јежа, пуха лешњикара и законом заштићену ласицу.
Заљубљеници у биљни свет никако не би требало да пропусте ризницу ретких врста на Дајићком језеру, као и на Кошаниновим језерима и Девојачкој води.
Поред природних лепота, на Голији можете уживати и у културно-историјским знаменитостима. На њеном ободу су у 12. и 13. веку изграђена су два, за историју и културу Србије, изузетно значајна манастира – Студеница и Градац.
Студеница, задужбина родоначелника српске краљевске династије Немањића, налази се на УНЕСКО Листи светске баштине због значаја који је имао као духовни центар српске средњевековне државе, док Градац представља јединствено архитектонско дело на овим просторима због споја готских и византијских елемената.
Инфо: Парк природе "Голија"