Дубочка пећина

Ушушкана у подножју Звишких планина у источној Србији, Дубочка пећина названа је по живописном селу Дубок у чијем се атару налази. Грандиозан улаз ширине 25 и висине чак 20 метара, пробудиће ваш авантуристички дух и подстаћи вас да кренете у истраживање једне од најдужих пећина у Србији.

Иако се простире импресивном дужином од преко 2 километра, Дубочка пећина проходна је само у прва 132 метра, док је за даље истраживање неопходна посебна спелеолошка опрема. Дневно светло које с улаза допире до свих проходних делова пећине, омогућиће вам да уживате у разгледању њене унутрашњости.

На самом почетку „Главног канала” налази се велелепна дворана која подсећа на џиновски хангар са стеновитим зидовима, таваницама и местимично распоређеним саливима и бигреним облогама. Како пролазите даље кроз канал и улазите у његов други део, таваница постаје све богатија сталагмитима, а у том делу налази се и једини вир у пећини – Биљанин вир. У трећем делу „Главног канала” наићи ћете на интересантан салив у облику надстрешнице назван „Балдахин”, док последњи део канала карактеришу кратки сталактити који висе с таванице.
Када истражите „Главни канал”, крените даље „Глиновитим каналом” који се такође састоји од четири целине, међу којима је прва неуобичајено богата белим калцитом, сталактитима и сталагмитима. Пажњу посетилаца на почетку „Глиновитог канала” највише привлачи „Царски престо“, бела драперија од калцита која преграђује канал и дели га на два дела.
Други део „Глиновитог канала” карактеристичан је по сталагмитима који имају идентичну дебљину од 10 цм од подлоге па до врха. Након што прођете кроз тај сталагмитски део, ући ћете у „Паклену гору”, трећи део канала који украшава прегршт кристалних стубова, сталактита и сталагмита, после којих се улази у последњи, четврти део „Глиновитог канала”. У њему се налази „Царска ризница”, најлепши део не само овог канала већ и целе Дубочке пећине. Таванице испуњене хиљадама сталактита и пећинским накитом од снежно белог искричавог калцита изазивају дивљење не само професионалних спелеолога, већ свих оних који имају прилику да уживају у погледу на њих.
Трећи, „Русаљски канал”, име је добио по женама Русаљкама за које се у овом крају верује да поседују магичну моћ и способност да разговорају с мртвима. Дугачак око 380 метара овај канал одликује зид спојених белих сталагмита и сталактита, али и постоље с фигуром која подсећа на лице жене са смеђом косом. Ова фигура настала деловањем природних сила названа је баш као и канал – „Русаљка”.
Поред своје несумњиве лепоте, Дубочка пећина има и археолошки значај. Зуби динотеријума, кости пећинског медведа, коштане игле и друга људска оруђа говоре о томе да су овом пећином ходали људи у давно доба неолита.
Дубочка пећина једна је од три пећине која, заједно с преостале две – Церемошњом и Равништарком, употпуњује спелеолошку понуду овога краја.

Инфо: Дубочка пећина

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије