Пећина Равништарка

Кучевачки крај на истоку Србије богат је пећинама које представљају прави рај за љубитеље спелеологије. Поред пећина изузетне лепоте, као што су Дубочка и Церемошња, у овом крају налази се и Равништарка, законом заштићен споменик природе.

Она је речна пећина чијим подовима пролази поток Понорац који извире пар километара узводно у нешто мањој Бисиној пећини.
Лоцирана у атару села Равниште, пећина свој данашњи статус умногоме дугује момцима из околних села који су је први прешли од почетка до краја и тако утабали пут који ће касније пратити професионални спелеолози. Данас је пећина Равништарка добро истражена и прилагођена посетиоцима који је могу обићи уређеном стазом дугом нешто више од пола километра.
Пећина богата таванским и зидним накитом, посетиоцима пружа прилику да се упознају с морфо-спелеолошком разноврсношћу груписаном у девет целина.
Први део пећине, „Савин канал” пружа се дужином од 88 метара од самог улаза до „Омладинског канала”, друге по реду целине. „Омладински канал” дугачак је нешто више од 70 метара и веома је богат пећинским украсима. Пажњу посетилаца у овом делу посебно привлачи „Шлингерал”, богато набран салив налик на кратке завесице, затим простран салив „Оџаклија”, назван тако због сличности с отвореним огњиштем, као и масивна бигрена полулопта названа „Рудоња”.
Следећа спелеолошка целина на коју наилазе посетиоци, „Лабудово језеро”, добило је назив по малом језеру и по фигури попут лабуда која се у њему налази. У овом делу посетиоци могу да виде и природан сплет драперија и сталагмита који изгледом подсећају на харфу, као и импресивну колону стубова названу „Виле језеркиње”. Лепо обликован систем зидних украса од светлуцавог калцита, који је због своје изузетне лепоте назван „Лепа Равништарка”, заштитни је знак не само „Лабудовог језера” већ и целе пећине.
Ако наставите даље уз главни канал, стићи ћете до омање дворане са снежно белом таваницом с које висе небројени масивни сталактити и чине да овај део пећине изгледа као да је изашао из бајке. Баш због те бајковите атмосфере назван је „Бели дворац”, док је најлепши пећински накит у њему – снежно бела шкољка која се уздиже с висине од три и по метра – добио име „Снежанин балкон”.
На „Бели дворац” наставља се „Леопардов канал”, тако назван због чудних шара на таваници и зидовима, а након њега улази се у једину праву дворану у пећини – „Црни дворац”. Снежно бели пећински накит који се простире дуж црних стена у овој дворани, ствара визуелно запањујућ контраст а назван је „Иконостас”. Необични украси који га окружују носе назив „Птице”.
Наставите даље „Изворским каналом”, који краси група сталактита названа „Главоње” и велики бели украс назван „Бела капија”, и стићи ћете до малог белог дворца, слепог канала који има облик дворане. Последњи део пећине зове се „Душанове галерије” и назван је тако по Душану Недељковићу, човеку који је заслужан за изградњу путева који омогућују посетиоцима да стигну до пећина Равништарка и Церемошња и уживају у њиховим чарима.
На платоу изнад пећине своју посету Равништарки завршите одабиром неког од сувенира који ће вас увек подсећати на њу, или направите предах у ресторану где уз препознатљиве мирисе и укусе овога краја можете уживати у лепоти нетакнуте природе.

Инфо: Пећина Равништарка

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије