Ресавска пећина

У кречњачком брду Бабина глава у источној Србији налази се Ресавска пећина, чија се старост процењује на чак 80 милиона година. То је чини једном од најстаријих пећина у Србији!

Крените у обилазак пећине уређеном стазом која пролази кроз свих 8 дворана, како на горњем тако и на доњем нивоу. Обилазак почиње од "Дворане сраслих стубова или колонада" која је тако названа због бројних стубова жућкасте боје који су настали спајањем сталагмита и сталактита у стубове који се простиру целом дужином пећине.
Пут се наставља ка “Дворани кошница“ која своје име дугује групи од три сталагмита који подсећају на  старе кошнице некада прављене од прућа и блата. Други и трећу дворану спаја канал црвених бреча, састављених од фрагмената различитих стена повезаних везивном супстанцом. Црвене брече су особеност Ресавске пећине – она је једина у Србији где их можете видети, а изузетно се ретко виђају и у другим пећинама у Европи!
Ходајући Кањонским каналом стићи ћете до треће Ресавске дворане назване „Предворје историје“ јер су у њој нађени камена секира, врхови копаља, као и огњиште праисторијског човека али и лобања изумрле животињске врсте поларне лисице.
Овде се налазе и окамењене пећинске завесе назване „Пећинске оргуље“ због занимљивих звукова које производе, а које одзвањају пећином попут музике.
Проласком кроз дуги вештачки тунел стићи ћете и до Кристалне дворане, богате накитом од белог, жутог и црвеног кристала. У овом делу пећине пажњу туриста највише привлачи дубоко удубљење у зиду дворане, делимично затворено сталактитима и сталагмитима који својим изгледом подсећају на затворске решетке због чега је ово удубљење названо „Кавез“.
Ходником препуним преградних пећинских стубова познатим под називом „Пећинске гарсоњере“, стићи ћете до „Концертне дворане”. Као што се по називу може закључити, она је изузетно акустична, а по броју и лепоти пећинског накита надмашује све друге дворане у Ресавској пећини. У њој се налази бело-црвени сталагмит назван „Кип мајке са дететом“, као и сталагмит „Пећинска сфинга“, док у средини дворане стоји држећи стуб на који се цела пећина ослања. Стуб висине 20 и ширине 12 метара састављен је од кречњачких блокова, такозваних „пршљенова“ насталих смењивањем периода суше и влаге у пећини.
"Бобанова дворана" названа је по најмлађем спелеологу који је у њу ушао, а позната је по зидном накиту који је због необичног облика који подсећа на скуп људских лобања, добио назив по споменику Ћеле кула. Из Бобанове дворане преко мале галерије стићи ћете до седме дворане ресавске пећине назване „Корални канал“.
Ту ћете видети украсе јединствене у светским размерама! Они су настали струјањем ваздуха, који капљице воде и честице глине, вековима лепи по зидовима дворане, стварајући јединствен пећински накит налик на корале.
На крају обиласка, а пре изласка из пећине, проћи ћете и кроз "Блатну дворану" која је сиромашна пећинским накитом а име је добила због зидова прекривених глином.
Љубитељи природе истраживање овог краја могу да наставе на падинама оближње планине Бељанице. Овде поред снажног крашког извора Велико врело и високих крашких заравни, можете видети и водопад Велики бук, који се висином од преко 20 метра спушта низ литице стварајући јединствен призор.
У близини пећине налази се и манастир Манасија, задужбина Деспота Стефана Лазаревића, изграђена у 15. веку. Манастирски комплекс са великом црквом, трпезаријом и 11 кула један је од најважнијих споменика средњевековне културе у Србији.

Инфо: Ресеваска пећина

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије