Злотске пећине

Околина села Злот, код Кучаја у источној Србији, веома је богата спелеолошким локалитетима који су познати под заједничким називом Злотске пећине.

Пећину Хајдучицу дужине 723 метра, одликује разноврсност накита, док је готово упола мања Мандина пећина богата висећим украсима (сталактитима) и украсима који избијају из земље (сталагмитима). Водена пећина с дужином од 180 метара најкраћа је међу њима, a оближња крашка јама, названа Стојкова леденица, позната je по својим хоризонталним и вертикалним деловима канала. Хајдучица, Водена и Мандина пећина, као и Стојкова леденица, доступне су за истраживање само спелеолозима, док су Лазарева пећина и Верњикица уређене и за посетиоце.
Лазарева пећина, позната и под именом Злотска, налази се на самој обали Лазареве реке, на надморској висини од скоро 300 метара. Улазак за госте представља први сусрет с романтичним светом подземне тишине. Из улазне дворане прелази се у главни канал ширине 10 метара кроз који се долази до „Концертне дворане” и „Дворане слепих мишева”.
Ове две дворане посебно су богате украсима разних облика и боја који украшавају простор и изазивају пажњу посетилаца. Сталактити и сталагмити, пећински стубови, драперије, бигрене и калцитне кадице свих облика и величина простиру се широм пећине, а највећи и најлепши носе интересантне називе, као што су „Стогови”, „Фонтана”, „Царска ложа” или „Слапови”.
Како би спречили скривање хајдука и збегова, Турци су за време своје владавине овим просторима зазидали улаз у пећину. Данас су Лазарева река и Лазарева пећина заштићене законом као природно добро, заједно с оближњом пећином Верњикицом.
На самом улазу у Верњикицу дочекаће вас велелепна „Пријемна дворана” из које ћете прећи у „Каскадну дворану”, па затим и у „Вилинград” у коме се налази најлепши накит. По лепоти се посебно издваја масиван стуб црвене боје на самом улазу у „Вилинград”.
Проласком кроз дворану „Понор” наћи ћете се у „Колосеуму”, највећој дворани у пећини – пречника 60 и висине 59 метара. У овој дворани имаћете прилику да видите пећинске украсе коралне структуре, необичне групе сталагмита названих по чувеном филмском чудовишту „Годзили”, али и „Колос” – сталагмит висине 11,5 метара који је заштитни знак ове пећине.
Идући даље низ дворану „Мраморје”, стићи ћете до „Сале оружја”, још једне дворане необичног имена, названој по сталактитима у облику стрела, бодежа, копаља и мачева. На излазу из пећине, проћи ћете кроз „Мермерну” и „Сипарску” дворану, које заједно с осталим дворанама и каналима чине укупну дужину пећине од више од једног километра!
Ваша авантура не мора да се заврши на излазу из Злотских пећина. Прошетајте се кроз оближње шуме и засеоке, застаните у неком од локалних сеоских домаћинстава и испробајте локалне специјалитете спремљене на традиционалан начин.
Можете да наставите и даље ка граду Бору и Борском језеру и одморите се на плажи у топлим летњим данима. А током зимских месеци, посетите оближњу планину Црни врх с уређеним стазама за скијање и планинском климом која одише свежином.

Инфо: Злотске пећине

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије