Vršačka kula

Odakle krenuti ako ne od glavnog simbola grada, Vršačke kule, gosporadice ravnice.

Kula je sazidana 1439. godine i veruje se da ju je podigao despot Đurađ – Smederevac posle pada Smedereva, sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine. Od celog utvrđenja najočuvanija je Donžon kula, visine 20 metara. Visina spoljnih zidova iznosi gotovo 20 metara, a strane su široke 14 i 11 metara. Karlovačkim mirom 1701. godine je počelo rušenje kule, tako da se više nije mogla koristiti u vojne svrhe.

Plan vršačke kule

Donžon kula je danas u potpunosti restaurirana, a vikendom je otvorena za posete od 10-17 časova, cena ulaznice je 100 dinara, dok je za decu besplatno. Ne znam kakav je plan za restauraciju čitavog utvrđenja, ali za sada možemo uključiti malo mašte i zamisliti na kakva plodna polja su njeni stanovnici imali pogled.

Vršački breg

O Vršačkim planinama mogla bih napisati poseban tekst, ali potrudiću se da vam ukratko ovde predstavim.

Vršačke planine su najstariji planinski masiv u Panonskoj niziji, ujedno čine i najviši vrh Vojvodine.
Kada je Panonska nizija bila jedno ogromno more na horizontu, Vršačke planine su bile ostrva, a danas među plodnom ravnicom one su stavljene pod zaštitu kao prirodno dobro od posebnog značaja.

Pogled na Vršački breg

Naše prvo stajalište bilo je kod kapele Svetog Krsta. To je druga najstarija zgrada sačuvana u Vršcu i najstariji katolički hram u Banatu (1720-1728god.). Ovde imate putokaze ka crkvi Svetog Teodora, Vršačkoj kuli, ka odmaralištu i planinskom domu odakle kreću sve staze.

Kao grupa nismo odoleli penjanju na najviši vrh, Gudurički 641m. Kako smo imali nešto manje vremena uspon smo krenuli od mesta Malo Središte gde je staza nešto kraća, a automobilom možete prići dosta blizu.

Put do uspona na Gudurički vrh

Iskreno, lično sam potcenila snagu ovih planina. Pomislila sam da su staze veoma lake s obzirom da sam pela daleko veće nadmorske visine, ali nikada nemojte potcenjivati moć planine, sve i da vam ona deluje kao mali breg. 
U ovom delu postoje dve staze; jedna široka, kružna i nešto duža, a druga kraća poput prečice kroz šumu. „Preko preče, naokolo bliže!“
Naravno, pogađajte! Odlučili smo se za kraću stazu kroz šumu koja se ispostavila kao IZUZETNO teška i naporna, pogotovo kada u obzir uzmete sparno vreme tog dana. Zato, oni koji ne žele da se muče mogu ići uredno sređenom i označenom stazom.

A evo i dokaza da smo se popeli do vrha :)

Do cilja smo svakako stigli i upisali još jedan popet vrh Srbije! Gore nemojte očekivati nikakav spektakularan pogled, jer je ovo ipak 641 m.n.v. i videćete samo guste krošnje listopadnog drveća, ali zato ćete uživati u strujanju čistog vazduha i slikovitim šumskim stazama.

Ekstremni sportovi na Vršačkom bregu

Vršačke planine karakterišu stalna vazdušna strujanja zbog kojih je ovo svojevrsna vazdušna banja. Vršačka transverzala poznata je među planinarima širom Srbije, a ljubitelji ekstremnih sportova se okupljaju zbog paraglajdinga, idealnih staza za brdski biciklizam i stena pogodnih za slobodno penjanje.

Pogled sa Vršačkih planina

Pri silasku sa Vršačke kule uočićete i jedan znak koji vas usmerava ka kafiću, odnosno klubu „Izazov“. Staza do njega vodi kroz prelep šumski ambijent, i verujte mi, uživaćete u zvuku šume i vetrova Vršačkih planina. Kod samog kluba pruža se možda i najlepši pogled na grad i dalje ka horizontu kao da je more još uvek tu!

Klub „Izazov“ je inače klub ekstremnih sportova osnovan 2007.godine. Objekat, tipa kafića, na Vršačkom bregu, sa pogledom na Crkvu Sv. Teodora Vršačkog, zaštitnika grada koji se sa ove tačke najbolje vidi, namenjen je ljubiteljima ove vrste sportova i svim ljubiteljima prirode i Brega.

Šta još videti?

Ulicama grada i vinogradara. Arhitektura Vršca obiluje različitim stilovima, najčešće se na ulicama sreću barok i secesija, stara vrata, kuće, apoteke i prozori - „kibic fensteri“. Oni prozori sa kojih su devojke sramežljivo posmatrale prolaznike, a momci se kavaljerski udvarali i pozdravljali lepe devojke skidajući šešir.

Apoteka na stepenicama – potiče iz druge polovine 18. veka i u njoj je 1784.godine otvorena prva vršačka apoteka „Kod spasitelja’’. Ova barokna građevina, od šezdesetih godina prošlog veka nalazi se u sastavu Gradskog muzeja i u njoj se nalazi spomen-zbirka Paje Jovanovića, među kojima je i čuveni Pajin „Triptihon’’.

Gradski muzej – Konkordija – na predlog Julijusa Friša, doneta je odluka o osnivanj muzeja 1882.godine. Danas muzej broji preko 250.000 eksponata u nekoliko stručnih odeljenja: arheološko, istorijsko, numizmatičko, etnološko, prirodnjačko i umetničko, kao i konzervatorska radionica.

Gradska kuća – Magistrat – Kompleks od tri zgrade koje su građene u tri veka, danas je ovo zgrada Skupštine opštine Vršac.

Sterijina kuća – kuća se nalazi na Trgu Svetog Teodora Vršačkog, čuva originalna Sterijina dela i dokumenta, danas je vrstan muzej.

Katedrala Svetog Gerharda

Verski objekti: Katedrala, Saborna crkva, Vladičanski dvor, manastir Mesić, manastir Malo Središte, crkva Sv.Teofora Vršačkog, Rumunska crkva, kapela Svetog Krsta.
Ne propustite priliku da prošetate glavnim gradskim trgom – Trg Save Kovačevića – tu možete probati najlepši sladoled u najstarijoj poslastičarnici „Đorđević“ (preporuka za sladoled od maka).

Poslastičarnica Đorđević i izvrstan sladoled od maka!

Nemojte da se iznenadite ako negde na trgu sretnete i Vinka Lozića, jer znate da je Vršac čuven po vinogradarima i najboljim vinima Srbije. Vrščani se posebno ponose vinogradima i svojim vinom koje je deo ovog grada već vekovima unazad. Obilazak plantažnih vinograda i vinski podrumi u Gudurici i Velikom Središtu zadovoljiće svačiju vinsku radoznalost. Mnoštvo manjih vinarija pružaju ruralni ugođaj gde se pored dobrog vina mogu probati i razni specijaliteti domaće kuhinje uz, naravno, neizbežne tamburaše.

Čuvena vršačka vina

Što se tiče hrane i ugođaja, moja topla preporuka je restoran „Dinar“, veoma autentično mesto sa sjajnom uslugom. 

Resoran Dinar ima odličnu kuhinju

A za vrele letnje dane preporučujem i posetu gradskog jezera na kome se možete osvežiti i uživati u sportskim aktivnostima. Čvrsto verujem da ovde možete uživati u svim čulima, jer Vršcem struji čarolija vina, vetra i ljubavi.