У среду 13. марта у 19.00 часова, у Салону Ото Бихаљи-Мерин Музеја наивне и маргиналне уметности (Немањина 3, III/10) биће отворена изложба “Брутална нежност” уметница Кејти Возницки и Едите Кадирић.
Ово је прва изложба у новом излагачком циклусу Дијалози, у коме се сусрећу уметници и уметнице из наизглед различитих уметничких светова: званичне/мејнстрим/академске уметности и света маргиналне/аутсајдерске/арт брут уметности. Музеј наивне и маргиналне уметности кроз овај циклус тежи да истражи шта све настаје из тог споја. Кустоскиња изложбе је Сенка Латиновић.
Едита Кадирић кроз сведени цртеж представља вечиту лиминалност женског искуства. Свет нежне и немилосрдне младости, девојчица у периоду трансформације у жену, после чега ништа више неће бити исто. Тај болни ритуал прелаза је приказан кроз необичне и узнемирујуће спојеве људског и животињског тела, или кроз комуникацију срна, зечева, мајмуна, са девојчицама; животиње као да још желе да задрже девојчице у свету детињства где је ова надреална комуникација могућа, где је све могуће, пре него што ступе у свет озбиљних међуљудских односа, рационалности и за њих предодређених улога.
У Едитином изразу видимо сигуран, лак, школован потез којим суверено влада, али тај цртеж није ту само да бисмо се дивили јасноћи и лепоти изведбе. Он је редовно замрљан, истачкан, испрљан, управо бруталан у искрености стања које жели да представи. Контрастирањем нежних перли и бодљикавих огрлица, мрља које подсећају на крв и свечано златне боје византијских фресака и икона, асексуалности и путености, оностраног и људског, Кадирић гради атмосферу напете непријатности, али и неке свечане туге која, чини се, одувек прати жене на њиховом животном путу.
Кејти Возницки ствара еруптивно. Њен потез је непречишћен и непредвидив, непознато је где ће је одвести рука и шта ће се све на цртежу временом указати. Стање својеврсног транса и аутоматизма воде је у пределе подсвести из којих се рађају различите форме. Некад су то апстрактни разливени предели у којима се повремено разазнају лица, животиње, предмети. Некад су то гротескне људске прилике у свакодневној интеракцији, деформисане попут ликова стрип аутора Роберта Крамба, које воде апсурдне и комичне дијалоге или монологе. Преплићу се и смењују дубоко лична унутрашња стања, али и оштар друштвени коментар који се огледа и у tongue-in-cheek називима самих дела.
Поред цртежа, Возницки ствара и халуцинантне таписерије/крпаре, које ће на изложби послужити и као пролаз из једног у други свет, капију кроз коју се светови уметница Кадирић и Возницки преплићу. На изложби ће моћи да се чује (и види) и музика коју Возницки ствара већ дуги низ година кроз ауторске пројекте Аманита Додола и KopyKat, кроз које исказује ширину сопствених интересовања и везу са београдским музичким андерграундом.
Психоделичне визије Кејти Возницки и тактилна крхкост Едите Кадирић, и поред свих разлика у поступку, техници, мотиву, носе заједничку снагу бескомпромисног огољавања. Без намере да улепшају сопствена унутрашња превирања и размишљања, оне нам показују болна места: лична, женска, друштвена, места нелагоде и неприлагођености. Живот је болан и бруталан у судару са нашим духом и нашим телом. Нежност је потреба да се то искуство подели са другима - да се изразе осећања сопствене усамљености и изгубљености, али и да се иста та осећања неког нама непознатог појединца умање кроз спознају да постоји и други који примећује, осећа и пролази кроз иста стања.
Посете је потребно најавити дан раније путем e-mail адресе info@mnmu.rs. Салон је отворен сваког радног дана од 10.00 до 17.00 часова, и суботом од 12.00 до 18.00.
Изложба ће бити отворена за посетиоце до 25. маја 2024. године.