Izložba pod nazivom „Mostovi svetlosti. Izbor radova iz zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida” biće otvorena u utorak, 09. aprila 2024. godine u 19.00 časova u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.
Izložba predstavlja izbor umetničkih dela iz fonda Muzeja žrtava genocida – slike, grafike, dela u kombinovanoj tehnici, crteže, akvarele i skulpture, a autor je dr umetnosti Nikola Radosavljević, kustos navedenog muzeja. Postavka će u zrenjaninskom muzeju biti dostupna publici do 11. maja 2024. godine, a nadležna je Ivana Arađan, viša kustoskinja – istoričarka umetnosti. Izložbu prati ilustrovana dvojezična srpsko-engleska monografska publikacija sa kustoskim tekstom i pratećom vizuelnom dokumentacijom. Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Postavku čini izbor od blizu stotinu umetničkih dela iz Zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida, koja se ovom prilikom po prvi put od osnivanja Muzeja 1992. godine predstavljaju srpskoj javnosti. Formirana kroz četiri zasebne celine na relaciji crtež–slikarstvo– grafika–skulptura, ova postavka predstavlja raznorodnost formata, tehnika i tehnoloških dostignuća u savremenoj vizuelnoj umetnosti, koji svoje uporište pronalaze u kulturi sećanja.
Po mnogo čemu jedinstvena Zbirka umetničkih dela Muzeja žrtava genocida u svom korpusu sadrži neka od najznačajnijih dela srpskog savremenog stvaralaštva prikupljana putem otkupa, poklona i akvizicija vršenih u periodu 2021–2023. godina. Publika će biti u prilici da vidi radove naših relevantnih autora koji su svojim radom obeležili srpsku savremenu umetnost. Tom prilikom javnosti će biti predstavljena neka od najznačajnijih ostvarenja Pjera Križanića, Milorada Ćirića, Piva Karamatijevića, Đorđa Andrejevića Kuna, Majde Kurnikove, Branka Šotre, Franje Mraza, Lazara Vujaklije, Božidara Prodanovića, Miloša Bajića, Zdenke Kartusove, Vide Jocić, Miodraga Živkovića, Nandora Glida, Ismeta Mujezinovića, Ljiljane Bursać, Predraga Đakovića, Simonide Radonjić, Milene Maksimović Kovačević, Daniele Fulgosi, Vesne Perunović, Gabrijele Bulatović, Bojana Otaševića, Milana Jakšića, Nade Denić i mnogih drugih.
Ovi radovi spomenici su jednog vremena, mnogih događaja i ljudskih sudbina koje su tragično skončale u regionalnim i međunarodnim prevratima, ali i podsetnici na velike tragedije koje su zauvek obeležile naš narod. U njima se ogledaju velike istine o umetnosti koliko i ideje o nadi, slobodi i sigurnosti, ali pre svega borbi za našu kolektivnu slobodu.