Музеј примењене уметности у Београду и Музеј града Београда приређују, као заједнички пројекат, изложбу Стари конак: заборављени београдски двор, чији су аутори МА Дејан Вукелић, историчар уметности, мр Јелена Пераћ, кустос-музејски саветник Музеја примењене уметности и Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда.
Свечано отварање изложбе“ Стари конак: заборављени београдски двор“ је у четвртак, 29. августа у 19.00 сати у Музеју примењене уметности. Стручно вођење кроз изложбу планирано је за 19. септембар у 18.00 сати.
Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. Кнез Алексанар Карађорђевић је ово здање 1845. учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године. Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја примењене уметности, Музеја града Београда и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.
Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг - делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању - кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.
Намера две институције је да премијерним излагањем и публиковањем фотографија, као и ретких сачуваних предмета везаних за Стари конак, укажу на нестале, заборављене и отуђене делове наше покретне и непокретне баштине, и да скрену пажњу стручне и шире јавности на ова кључна питања заштите и чувања културног наслеђа.