Свечано отварање ретроспективне изложбе слика Александра Саше Алимпића у Народном музеју у Панчеву одржаће се у суботу, 19. августа у 19.00 часова.

Александар Сале Алимпић, сликар, члан УЛУС-а рођен је 1966. у Панчеву. Поред многих надарености, а за спорт и музику понајвише, одабрао је сликарски таленат –да буде његов животни позив и надахнуће које ће га водити кроз живот. Већ анегдотски се приповеда да га је један други панчевачки сликар, Драгослав Хусар кога је том приликом Сале возио таксијем, упутио да развије свој сликарски дар – усмерио га је у сликарску радионицу при Дому омладине, академском сликару Чедомиру Кесићу. Три-четири године под патронатом овог „лековитог човека“, како Сале рече у једном интервјуу, и био је спреман да упише Академију за црквено сликарство, 1996. године. Нема сумње да је управо ово усмерење био савршено скројено за њега, спајајући креативност, сликарство и религију, која је била свеприсутна у његовом животу.

На Академији је стекао свог другог великог ментора, ђакона Срђана Радојковића, који је предавао сликање фресака и икона; ове године на Академији су оставиле трајан траг на Алимпићево стваралаштво, јер свако његово будуће дело, религиозно или световно, у себи носи линеарност иконосликарске руке.

Александар Алимпић, живео је и сликао у турбулентно доба, кроз времена великих промена у државном, идеолошком, религиозном и економском смислу. Како „ниједан човек није острво“, односно свако од нас живи запљускиван заједничким бурама и таласима, тако је и Александар Алимпић сва збивања, и спољна и унутрашња, и она настала његовом вољом и вољом виших сила, усмеравао и изливао, нештедимице, кроз своја дела и на њих. У времену када савремено сликарство поново тражи себе, одевајући се у нека стара руха, али често и наново сашивена, и Саша Алимпић је у њега уткао своје шарене нити.

 Извод из текста каталога, Дамир Прашникар, историчар уметности