Велики број знаменитости Београда сконцентрисан је у самом центру града што их чини лако доступним за оне којима одговара самосталан обилазак. Постоје и туристичке туре за оне који желе да уживају у разгледању престонице без бриге дa ће пропустити нешто значајно.
Прво насеље на овом месту подигли су још стари Келти, а затим је овде никло значајно римско утврђење, које су касније рушили и дограђивали Турци, Срби, Аустроугари...
У време Турака велелепна београдска тврђава служила је да се осмотри непријатељ и сачека за борбу, због чега је и названа Калемегдан (од турских речи „кале“ – тврђава и „мегдан“ - поље). Док са платоа код споменика Победник гледате на ушће Саве у Дунав, лако можете да замислите како су некада с тог истог места војсковође планирале како да се спреме за наступајућу битку. Данас је то простор и на којем се редовно одржавају културни, уметнички и забавни догађаји, и у ком се ужива у шетњи и магичном погледу који се пружа преко токова двеју река, и даље ка модерним обрисима Новог Београда. Док се шетате Калемегданом можете уронити у прошлост обилазећи бројне знаменитости смештене на тврђави, попут Војног музеја, Римског бунара, Гробнице народних хероја, Галерије Природњачког музеја, као и два православна здања – цркве Ружице и цркве Свете Петке.
Највећи православни храм у југоисточној Европи симболично је подигнут на месту где се сматра да су спаљене мошти чувеног Светог Саве, првог архиепископа Српске православне цркве. Захваљујући својој монументалности величанствени храм је врло брзо заузео истакнуто место на градском хоризонту и постао један од главних обележја савремене силуете Београда. Унутрашњост храма декорисана је комплексним мозаицима од природног камена и стакла, који заједно стварају величанствене композиције попут Вазнесења Христовог које је смештено под централном куполом.
Шетња по поплочаним улицама Косанчићевог венца, одвешће вас у 19. век из ког датира и велики број његових зграда.Међу бројним галеријама, винаријама и кафеима, који овом делу града дају посебан боемски шмек, лепотом се издваја Конак књегиње Љубице - кућа коју је српски кнез Милош Обреновић поклонио својој жени Љубици, а која је данас претворена у музеј, као и Црква Св. Архангела Михаила у којој су сахрањени реформатори српског језика Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.
У Београду можете обићи бројне музеје који чувају како културно и уметничко, тако и индустријско и научно наслеђе наше земље. У Историјском Музеју Србије чувају се средњевековне заставе, старе карте, краљевске круне и ретке фотографије које ће вас провести кроз вишевековну историју ових крајева. Етнографски музеј у Београду чува народне ношње, покућство, рукотворине и друге артефакте који ће вам приближити свакодневни живот људи кроз векове. У Музеју Југославије, сазнаћете све о некадашњој социјалистичкој држави кроз сталну поставку државничких поклона, предмете из фотографске и документаристичке грађе и бројне тематске изложбе које презентују комплексно југословенско наслеђе. Природњачки музеј поседује богате збирке минерала, фосила, биљних и животињских врста који се презентују у простору Галерије природњачког музеја на Калемегдану. Музеј савремене уметности сакупља најбоља дела Југословенске и српске уметности 20. и 21. века.