Царичин град

Римски цар Јустинијан I, рођен на југу Србије, пожелео је да у родном крају подигне град који ће носити његово име. Тако је у 6. веку нове ере настао Јустинијана Прима, један од најзначајнијих византијских градова на Балкану. Познат и као Царичин град, по оближњој реци Царичини, изграђен је на степенастом платоу на ушћу двеју река. 

Град Јустинијана Прима лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, на месту ван главних путних токова. Остаци чак десет ранохришћанских цркава (базилика) пронађени широм локалитета, потврђују статус Царичиног града као црквеног средишта целог северног Илирика. Обилазак локалитета опасаног зидинама, провешће вас кроз три целине: Акропољ, Горњи и Доњи град.
На Акропољу, делу који је први саграђен, видећете остатке велике епископске базилике и епископске палате. Одмах иза цркве налазе се и остаци великог базена уклесани у камену, који се пунио водом уз помоћ 16 километара дугог аквадукта који је сезао до Петрове горе. На кружном форуму испод овог комплекса, некада је стајао монументални позлаћени кип оснивача града. Сада у овом делу стоје остаци цркве с мозаиком у девет нијанси. Остаци базилике у Доњем граду украшени су монограмом цара Јустинијана. Недалеко од зидина Царичиног града налазе се и остаци римских терми.
За почетак краја моћи Царичиног града узима се 615. година. Подстакнуто честим упадима Авара и Словена, локално становништво све више напушта град. Верује се да је или пожар или непријатељско пресецање водовода у време честих опсада, нагнало у бег и последње становнике овог некада моћног града.
Остаци бедема и улица с портицима, бројне базилике и јавне и приватне грађевине, са системима за водоснабдевање, базенима и термама сликовито ће вам дочарати ондашњи изглед раскошног града, који је некада давно представљао један од највећих домета цивилизације настале на грчко-римским тековинама.

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије