На стрмим обронцима планина Овчара и Каблара смештена је јединствена заједница манастира подигнутих у 14. и 15. веку. Манастире су изградили монаси и неимари који су у овој непроходној клисури потражили уточиште повлачећи се пред турском војском. Међу десет манастира у Овчарско-кабларској клисури – Сретење, Никоље, манастир Св. Тројице и Благовештење – заслужују посебну пажњу посетилаца.
Смештен под самим врхом планине Овчар, манастир Сретење налази се на највишој надморској висини од свих овчарско-кабларских манастира.
Не зна се ко је и када саградио овај манастир, али постоје подаци који сведоче да је први пут срушен у 17. веку. Манастир је обновљен почетком 19. века, а нешто касније манастирски комплекс опасан је зидом. Унутар грађевине чувају се мермерна плоча с розетом из 17. века, неколико рукописних књига, као и фрагменти фресака и олтарског простора из тог периода.
Манастир Никоље саградили су калуђери који су пред најездом турске војске побегли са Свете горе. Први пут се спомиње у 15. веку, због чега се претпоставља да је најстарији манастир ове групе.
Манастир малих димензија зидан је од ломљеног камена а интересантно је да, за разлику од већине српских манастира, Никоље нема куполу. У манастиру је радила преписивачка школа, а након краха Првог српског устанка 1813. године, манастир је постао стециште збегова.
Велику обнову доживео је у доба кнеза Милоша 1817. године и још једну 40 година касније, када је недалеко од манастира подигнут конак – једно од најлепших здања народног неимарства тог периода.
Манастир Благовештење представља репрезентативан пример материјалних могућности и монашког укуса у првој половини 17. века – како по архитектури и елевацији простора, тако и по сачуваним фрескама, иконама и каменом и дрвеном намештају. Над снажним зидовима цркве од кречњака и пешчара, надвија се купола од тесаног природног камена и дрвени кровови, а касније је дозидан и дрвени трем.
Манастир Света Тројица из 16. века сматра се најлепшим међу манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Црква је зидана у српско-византијском стилу, а на централни део манастира наслањају се олтарски простор правоугаоне певнице и петострана апсида, док се вертикално укрштена купола ослања на четири пиластра.
Северно од цркве налази се конак с подрумом од ломљеног камена, значајно сведочанство народног градитељства. Фреске унутар Св. Тројице очуване су у фрагментима те овде можете видети само две фреске из прве половине 17. века.