Отварање изложбе "Архитектура. Скулптура. Сећање. Уметност споменика Југославије 1945–1991." планирано је за 12. 10. 2023. године у 19.00 часова у Галерији Н, Музеј савремене уметности Војводине.
Галерија ДЕССА (Љубљана), часопис ab-Architect's Bulletin (Љубљана) и платформа Architectuul су 2019. креирали изложбу фотографија и публикацију под називом “Архитектура. Скулптура. Сећање. Споменичка уметност Југославије 1945–1991”. Почетна кустоска концепција обухватила је избор од тридесет три (33) споменика и меморијалних комплекса из свих република и аутономних покрајина бивше Југославије. Гостовања изложбе у другим државама бивше Југославије подразумевала су додавање првобитној селекцији три до пет споменика од стране државе у којој изложба гостује. Након почетних приказивања у Љубљани, Пирану, Копру, изложба је гостовала у Новиграду, Загребу, Подгорици, Сарајеву, Мостару, Бања Луци и Београду. Овом приликом четири споменика, са подручја Војводине, придодата су постојећој селекцији: Тома Росандић, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора, 1952, Суботица; Јован Солдатовић, Споменик жртвама фашизма - Породица, 1971, Нови Сад; Павле Радовановић, Споменик стрељаним мештанима, 1976, Сириг. и Небојша Деља, Спомен комплекс стратиште, 1981, Јабука код Панчева. Тако је сада пред публиком у Новом Саду укупно педесет шест (56) споменика и спомен-обележја.
При избору меморијалних споменика из Војводине, који су придодати изложби, руководили смо се намером да издвојимо оне који су искључиво посвећени цивилним жртвама и недужно страдалима током Другог светског рата на тлу Војводине, уместо споменичке скулптуре посвећене слављењу победе у народно-ослободилачкој борби, социјалистичкој револуцији и антифашистичкој борби. Фокус је на примерима који не славе хероизам, већ се усредсређује на категорију цивилне жртве, њихово страдање и места спомена, око којих су током времена настајали кругови и наслаге сећања поткрепиљваних осећањима личних и колективних губитака, евоцирањем потресних успомена односно “емоција као свесно одабраног поља комуникационог деловања”. Колективно памћење и колективне емоције, естетизација сећања, испитивање емоционалног деловања скулптуре сматрамо још увек недовољно истраженим пољима.
“Као кустоси и аутори са простора бивше републике Југославије пропитујемо значај и комуникацију споменика Народноослободилачкој борби данас. Физичко присуство споменика у пејзажу је опомена на стравичне последице фашизма и нацизма, што пак поставља питање улоге споменика на некадашњој југословенској територији, која је територија данашње Европе, заједничка свима нама. Изложба и каталог делују као архива свих врста фотографског материјала, филмских снимака и ауторских списа која се стално ажурира, архив који чини нови аспецт очувања овог градитељског наслеђа у данашњем свету. …
Шири контекст пројекта је одговор на комерцијализацију простора сец́ања. Покреће се питање рушења и скрнављења споменика екс-Југославије, који се огледа у коришц́ењу споменика у комерцијалне сврхе (снимање реклама и видео спотова, хипстер туристичке дестинације). Анализа грађе појединих савремених аутора, који су укључивали споменике у различите туристичке руте по девастираној територији бивше Југославије, отвара питање маркетинга и експлоатације меморијалних локација и гробница за нову зараду. Колонизацијски туризам представља нови облик колонијализма 21. века, пошто га глобални капитал користи као средство за освајање простора сец́ања, разрађујуц́и измишљене и неистините наративе у сврху рекламирања производа и повец́ања броја посетилаца/корисника. На тај начин, реинтерпретирају се уметничка обележја меморијалних места и прекривају лажима масовне гробнице оних који су изгубили животе зарад својих идеала.”
(из текста за каталог: Боштјан Бугарич, Увод к разстави – Достојанство спомина / Introduction to the Exhibition – The Dignity of Memory, 2020)